Page 38 - Novopazarski Zbornik 36
P. 38

38                      Драгица Премовић-Алексић                НЗ 36/2013

                      Од бројних каравансараја и ханова, очуван је само Амирагин хан.
               О времену његове градње нема података, али се претпоставља да потиче из
               17, а још је вероватније да је настао у 18. веку. Главни део хана састоји се
               из приземља и спрата који је служио за преноћиште. Други део представља
               простор намењен за коњушницу и трговачку робу.
                      Оријенталном стилу припадале су бројне трговачке радње — дућани
               и новопазарске куће, од којих данас није остало много. Једна од ретких кућа,
               кућа Чавића, припада типовима стамбено-пословних зграда у српским кра-
               јевима под турском влашћу, насталих под непосредним утицајем солунске
               или босанско-херцеговачке архитектуре.
                      Током османске владавине, а након обнове Пећке патријаршије 1557.
               године, након скоро три века настављена је градитељска активност хришћан-
               ских сакралних објеката. Тада је почела скромна уметничка делатност која
               је настављена и у 17. веку. У то време је у околини Новог Пазара подигнут
               завидан број скромних сакралних објеката, који се по архитектонској кон-
               цепцији и стилским карактеристикама живописа сматрају својеврсним.  На
                                                                                  96
               њима се уочава и присуство елемената типичних за исламску архитектуру,
               што се посебно односи на лукове изнад ниша или прозора. Овој групи спо-
               меника припадају цркве у: Штитарима, Јаначком пољу, Живалићима, Пур-
               ћу, Дојиновићима, Ковачеву, Кузмичеву, Митровој реци, Попама. Овој групи
               треба додати и знатан број истовремених цркава које су данас у рушевинама.
                      Различити културни утицаји и прожимање различитих баштина на
               новопазарском подручју евидентно је кроз цео 20, али и на почетку 21. века.
               Међутим, све се након Првог светског рата и стварања једне веће државне
               заједнице, каква је била Краљевина Југославија, а посебно у другој полови-
               ни 20. века, уз присуство различитих техничких достигнућа, одвија много
               брже и једноставније. Тако је Нови Пазар данас познат као град и подручје
               где се и даље сустичу различите културе, што га чини препознатљивим и
               занимљивим.


















               96  Р. Станић, Архитектура и сликарство XVI и XVII века, Нови Пазар и околина, Београд,
                   1969, 215–244.
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43