Page 24 - Novopazarski Zbornik 36

24 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

— Призрен — Драч, представљала је прво границу насупрот римској јурис-
дикцији, док се временом није претворила у праву границу између католи-
чанства и православља.
У новопазарској долини током и након примања хришћанства, у вре-
мену од 7. до 9. века, развијао се посебан стваралачки дух који је настао на син-
тези Истока и Запада. На тим основама је настала и Петрова црква, најстарија
црква код Срба. Она је и најстарије епископско седиште, које је скоро цео један
век, од 1078. године до доласка Стефана Немање, припадало барском архие-
пископу. Бирајући између Истока и Запада Стефан Немања се, након повратка
из Цариграда, определио за византијску културу и охридску архиепископију. 39
Петрова црква је грађевина централног кружног облика са галеријом
и куполом и слична је црквама на Западу и припада прероманском стилу у
архитектури. Овај стил није био усамљена појава везана само за Србе, већ су
исти ток развоја имали и околни народи. Прероманика је доста заступљена
на подручју Хрватске и у византијским јадранским градовима, ширила се
кроз Истру, местимично и кроз северну Хрватску и Словенију. Потиче са
Апенинског полуострва, а средишта су јој била у Риму и Венету и Ломбар-
дији, одакле се ширила и према немачким областима, јужној Француској, па
и Шпанији. У времену од 9. до 11. века уметност једног дела становништва
40
романских градова на Приморју, дела грчког становништва, као и српских и
хрватских племена, била је истоветна. 41
Преромански стил се на Петровој цркви огледа у обради појединих
зона на венцима изнад пилстара и штуко-пластици која је рађена у склопу жи-
вописа. Сачувани су остаци декорације изведене урезивањем и утискивањем у
свеж малтер цртежа различитих геометријских облика. Најстарији од четири
слоја живописа колико их је урађено на зидовима Петрове цркве, припада тако-
ђе прероманици. Живописани су и штукатурни украси. Ово сликарство сродно
је са фрескама из Кастелсперија код Милана, али има аналогије и са каролин-
шким минијатурама 9. века, фрескама у Мистеру у Швајцарској и другим рано-
романичким каролиншким споменицима 8–9. века. Поједини елементи уреза-
них цртежа рађени су по угледу на декорације из 6–8. века на Западу. И други
слој живописа рађен је по угледу на сличне фреске са југа Апенинског полуо-
стрва и, највероватније, припада 11. веку када је Петрова црква била у саставу
барске архиепископије. Променом верског средишта, промењен је и уметнички
утицај, па су друга два слоја живописа рађена у византијском маниру. 42

39 Д. Богдановић, Преображај српске цркве, Историја српског народа, прва књига, Од нај-
старијих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 315–316.
40 В. Ј. Ђурић, Почеци уметности код Срба, Историја српског народа, прва књига, Од
најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 244.
41 Исто, 230.
42 Ј. Нешковић, Р. Николић, Петрова црква код Новог Пазара, Београд, 1987, 43–51.