Page 23 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 23

територије се налазио у рукама непријатеља, а Балканским полуострвом су
господарили Авари и Словени. 33
У етничком погледу на целом Балкану, од Дунава до Грчке дошло је
до великих промена. Податке о односима домородаца и досељених словен-
ских племена пружају једино међусобни језички утицаји и топономастички
подаци. Током 7, па и прве половине 8. века, чак је и Пелопонез био словени-
зиран: „Пословенила се цела та земља и постала варварска“. 34
До друге половине 9. века Византија је успела да темама са свих
страна оивичи Балканско полуострво, тј. да тематским системом обухвати
пределе које је могла да контролише поморским војним снагама, са градови-
ма који су били насељени романским становништвом. Унутрашњост Бал-
35
кана и даље је остала ван контроле византијске власти, што је омогућило
формирање првих словенских држава, међу којима и Србије.
Србија 9. и наредног 10. века налазила се западно од Новог Пазара,
односно њена граница са Византијом, а затим и Бугарском, кретала се од
изворишног дела реке Ибра, ободом Сјеничко-пештерске висоравни, плани-
не Голије и даље према северу. Почетком 9. века политичка ситуација на
36
Балканском Полуострву била је из основе промењена, посебно у оном делу
које је населио српски народ. За превласт на овој територији борили су се:
франачка држава која је водила агресивну политику, Бугарска која је имала
освајачке аспирације и Византија која је имала своје успоне и падове. 37
Дошавши на Балкан Срби су затекли много остатака старе матери-
јалне културе, насељених вароши и села, тврђава, путева и мостова, што је
представљало важан елемент и утицало на развој материјалне културе и је-
зика досељених Срба. 38
Утемељење нове словенске, односно српске културе потрајало је пу-
них пет векова. У раздобљу од 7. до 12. века на културном плану није много
новог и особеног створено, јер су се дуго водили ратови са Бугарском, Ви-
зантијом и Угарском за опстанак и самосталност српске државе.
Унутрашњост Балканског полуострва, за разлику од Јадранског при-
морја, пратила је верска подељеност још од раног хришћанства. То је и ко-
начно озваничено, после обнављања византијске власти над великим делом
Балканског полуострва, оснивањем Охридске архиепископије 1018. године.
Северозападна граница Охридске архиепископије на линији Сирмиј — Рас

33 Ф. Баришић, Цар Фока (602–610) и подунавски Аваро-Словени, Зборник радова Визан-
толошког института, књ. 4, Београд 1956, 82.
34 Византијски извори за историју народа Југославије, том II, (обрада Божидар Ферјан-
чић), Београд 1959, 75.
35 Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1970, 13.
36 Д. Премовић-Алексић, Зигон на српско-византијској граници, НПЗ 14/1990, 45–46.
37 Ст. Станојевић, Историја српског народа, (репринт) Београд 1926, 32–33.
38 Исто, 41–42.