Page 22 - Novopazarski Zbornik 36

22 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

осталих, што би могло да значи да је она примила хришћанство. Међутим,
26
најстаријим хришћанским објектом на нашем подручју могла би се сматрати
мања сакрална грађевина чији су остаци откривени у Новопазарској Бањи.
Приликом археолошког истраживања на локалитету Игралиште, откривени
су остаци једне античке капеле, храма са антама, која је крајем 4. или почет-
ком 5. века адаптирана и коришћена као хришћанска црква. 27
Већ током 6. века на подручју између Ибра и Лима подиже се знатан
број сакралних објеката различите величине и значаја. На ушћу Себечевске
реке у Рашку, у подножју тврђаве Рас, откривени су остаци највеће ранови-
зантијске базилике на простору југозападне Србије. Ради се о тробродној ба-
зилици укупне дужине 26,40 и ширине 12 метара. Унутрашњи простор био је
колонадама, од по шест стубова, подељен на централни и бочне бродове, а уз
јужни зид наоса накнадно је дозидана мања капела (3,50 х 2,80 м). Базилика
подигнута у првим деценијама 6. века, одмах након изградње страдала је у
пожару, али је убрзо обновљена. У исто време када и утврђење на Подграђу,
крајем 6. века, поплављена је и напуштена.
Рановизантијском периоду припада и већа црква на локалитету Рас —
Постење, затим базилика већих димензија (21 х 8) у Новопазарској Бањи,
29
28
Ту су и базилике у селу Попама, и у оквиру утврђења на Златном камену. 31
30
Балканско полуострво је крајем 6. и почетком 7. века било место од-
игравања значајних и коренитих историјских промена, које су утицале на
државне, али и економске, друштвене, етничке и културне односе. На овом
подручју престао је римски робовласнички поредак и касноантички начин жи-
вота, а почеле су да се формирају прве јужнословенске државне творевине. 32
Када је на престо дошао цар Ираклије (610–641), Византија је била
потпуно економски исцрпљена, војни систем није функционисао, велики део

26 Д. Живковић, Историја црногорског народа, Цетиње 1989, 76.
27 А. Јовановић, Археолошка истраживања у Новопазарској Бањи, НПЗ 19/1995, 51–60.
28 Душан Мркобрад, нав. дело, 210.
29 А. Јовановић, Археолошка истраживања у Новопазарској Бањи, 62–64.
30 О. Вукадин, Истраживање средњовековног комплекса у селу Попе код Новог Пазара,
НПЗ 1/1977, 158.
31 В. Иванишевић, Касноантичко утврђење на Златном камену, НПЗ 14/1990, 8–9.
32 Литература о словенском освајању Балканског полуострва је доста обимна, али ћемо
навести само неколико значајнијих дела и оних којима је обухваћена старија литература:
К. Јиречек, Историја Срба, прва књига, Београд 1981, 46–62; Г. Острогорски, Историја
Византије, Београд 1969, 70–153; Исти, Византија и Словени, Београд 1970, 7–45; Ф.
Шишић, Име Хрват и Србин, и теорије о досељењу Хрвата и Срба, Годишњица Николе
Чупића, књига XXXV, Београд 1923, 1–49; Ј. Ковачевић, Досељење Словена и образова-
ње српске државе, Историја српског народа, прва књига, Београд, 1981, 109–124; В. Ћо-
ровић, Историја Срба, први део, Београд 1989; Љ. Максимовић, О хронологији словен-
ских упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих
година VI века, Зборник радова Византолошког института VIII/2, Београд 1964, 263–270.