Page 255 - Novopazarski Zbornik 36

262 Samir Lekić НЗ 36/2013

značaja kako bi se iz onoga što je nekada važilo zadržale ili ponovo implementi-
rale odredbe koje su svoje postojanje opravdale. Upravo zbog toga, ali i iz mnogih
drugih razloga ova tema dobija na značaju.
Kada je u pitanju kazna lišenje slobode maloletnika naša zemlja je prošla
kroz dva perioda u kojima je stav zakonodavstva bio potpuno različit. U prvom
periodu, koji je trajao sve do novele Krivičnog zakonika od 1959. godine, naše za-
konodavstvo nije poznavalo neku posebnu kaznu lišenja slobode namenjenu ma-
loletnicima, već su se one koje su namenjene punoletnim učiniocima, pod odre-
đenim uslovima primenjivale i na maloletnike. Sa novelom Krivičnog zakonika
od 1959. godine nastaje potpuno nov period. Pošto je i jedno i drugo razdoblje na
svoj način značajno, neophodno je bilo da se posebno razmotre.

Istorijski razvoj krivičnopravnog položaja maloletnika
U gotovo celom starom i srednjem veku, iako se uviđala razlika izme-
đu ličnosti odraslih i mladih učinilaca krivičnih dela, maloletni učinioci pravno
su tretirani kao „malitia supplet aetatem“, odnosno kao „zločinci u umanjenom
izdanju“. Shodno tome, ni krivična odgovornost maloletnika nije se puno razliko-
vala od krivične odgovornosti punoletnih lica. Ipak, mladalački uzrast nekada se
uzimao u obzir kao olakšavajuća okolnost i mogao je dovesti do blažeg kažnja-
vanja. Sva nastojanja u tom pogledu više su bila izraz težnje za ublažavanjem
1
strogosti tadašnjeg krivičnog prava u odnosu na decu i maloletnike (Hirjan/Singer
1987: 11). Sve do pred kraj 19. veka ne nailazimo na ozbiljnije pokušaje statuira-
nja posebnog položaja maloletnika u krivičnom pravu. 2
Proces izdvajanja maloletnika iz krivičnopravnog režima za punoletne
delinkvente pripremljen je zahvaljujući uticaju koji su na zakonodavne reforme
u 19. veku izvršile nove krivičnopravne škole nastale na drugačijim filozofskim
osnovama i u drugačijoj političkoj i socijalno-ekonomskoj klimi u odnosu na peri-
od dominacije klasične škole. Učenje klasične škole nije ostavljalo širi prostor za
uvažavanje maloletnika kao specifične kategorije delinkvenata, niti za ozbiljnije
iskorake iz opcije kažnjavanja kao jedinog odgovora na učinjeno krivično delo.
Tek su nova duhovna, socijalno i kriminalnopolitička strujanja, kao i te-
kovine nauke o biološkim i psihosocijalnim razvojnim osobitostima maloletnika
dala podsticaj i argumente za odlučniju i radikalniju izmenu položaja maloletnika

1 Tako je još Zakon XII tablica sadržavao pojedine odredbe koje su predviđale blaže kažnjavanje
maloletnika (Drakić 2010: 28).
2 U ranijim vekovima maloletnicima su izricane presude koje nam se danas čine potpuno nes-
hvatljive. Tako se navodi da je u Zosingenu, 1555. godine, odrubljena glava 11-godišnjem
dečaku koji je lišio života svog školskog druga. U Drezdenu je 1670. godine na isti način
izvršena smrtna kazna nad 11-godišnjom devojčicom osuđene zbog ubistva izvršenog trova-
njem. Takođe, 1784. godine u Engleskoj je osuđen na smrt 10-godišnji dečak zbog krađe konja
(Hirjan/Singer 1987: 11).