Page 258 - Novopazarski Zbornik 36
P. 258

НЗ 36/2013   ISTORIJSKI OSVRT NA KAZNU LIŠENJA SLOBODE...            265

                      U svakom slučaju, možemo reći da je savremeni krivičnopravni status
               maloletnika rezultat istorijskog procesa u kome se postepeno menjao položaj ma-
               loletnih učinilaca krivičnih dela. Posebno je oblast krivičnih sankcija sa svakom
               razvojnom etapom obogaćivana novim merama sadržinski koncipiranim na hu-
               manijim osnovama i na snažno izraženom specijalno preventivnom konceptu. U
               tom procesu pređen je dug put od kažnjavanja maloletnika, kao jedinog odgovora
               na njegovo kriminalno ponašanje, do marginalizacije kazne i postavljanja vaspit-
               nih mera u prvi plan. Suština tog procesa jeste u dostizanju ideala diferenciranja
               krivičnopravnog položaja maloletnika u odnosu na položaj punoletnih učinilaca
               krivičnih dela. Može se reći da je razvoj maloletničkog krivičnog prava pozitivno
               uticao i na humanizaciju opšteg krivičnog prava, tako da pojedine mere i principi
               koji su najpre primenjivani na maloletne učinioce postepeno bivaju prihvatani
               kao model delovanja i prema punoletnim učiniocima krivičnih dela (Radulović
               2010: 32).
                      U Srbiji, se počev od 1847. godine, pojavljuju pisani dokumenti u kojima
               se, između ostalog, pominju i maloletnici.  Ipak, sve do 1860. godine ne može se
                                                    7
               još govoriti o posebnom statusu maloletnika u srpskom krivičnom pravu već više
               o sporadičnim rešenjima preuzetim s obzirom na trenutne potrebe.
                      Krivični zakonik od 1860. predstavljao je prekretnicu, jer je njime zapo-
               čet proces utemeljenja posebnog krivičnopravnog statusa maloletnika kod nas.
               Njime se prvi put u naše krivično pravo uvodi institut razbora, po ugledu na neka
               evropska prava, premda se isti ne definiše. Naime, kod maloletnika koji su u vre-
               me izvršenja zločina ili prestupa imali između 12 i 16 godina trebalo je u svakom
               konkretnom slučaju ispitati da li je maloletnik postupao sa razborom, što je bio
               uslov njegove krivične odgovornosti i kažnjavanja. Za maloletnike od 16. do 21.
               godine važila je oboriva pretpostavka da su postupali sa razborom. Krivični zako-
               nici iz 1929, 1947. i 1951. godine razvijaju pojam razbora, s tim što ga ovaj drugi
               naziva duševnom razvijenošću koja je bila uslov kažnjavanja maloletnika.
                      O uključivanju u nove tendencije u odnosu na kriminalitet maloletnika
               u našim uslovima može se govoriti tek od 1959. godine kada su, pod uticajem
               pokreta Nove društvene odbrane, izvršene opsežne reforme, posebno u oblasti
               maloletnika (Perić 2007: 139). Od tada se i u našem zakonodavstvu koje se odnosi
               na maloletnike može govoriti o prihvatanju welfare sistema.
                      Iako se ideja o tome da bi krivičnopravne odredbe koje se odnose na ma-
               loletne učinioce krivičnih dela trebalo skupiti u jedan zakon javila kod nas još pre
               pedesetak godina, ona je tek nedavno realizovana donošenjem Zakona o malo-
               letnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM). 8



               7   Istoriju kažnjavanja maloletnika u Srbiji možemo pratiti počev od Dušanovog zakonika done-
                   tog u vreme procvata srpske državnosti u 14. veku. Opširnije o tome (Banović/Joksić 2012:
                   19–23).
               8   „Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, stupio na snagu 1. januara 2006. godine.
   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263