Page 258 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ISTORIJSKI OSVRT NA KAZNU LIŠENJA SLOBODE... 265

U svakom slučaju, možemo reći da je savremeni krivičnopravni status
maloletnika rezultat istorijskog procesa u kome se postepeno menjao položaj ma-
loletnih učinilaca krivičnih dela. Posebno je oblast krivičnih sankcija sa svakom
razvojnom etapom obogaćivana novim merama sadržinski koncipiranim na hu-
manijim osnovama i na snažno izraženom specijalno preventivnom konceptu. U
tom procesu pređen je dug put od kažnjavanja maloletnika, kao jedinog odgovora
na njegovo kriminalno ponašanje, do marginalizacije kazne i postavljanja vaspit-
nih mera u prvi plan. Suština tog procesa jeste u dostizanju ideala diferenciranja
krivičnopravnog položaja maloletnika u odnosu na položaj punoletnih učinilaca
krivičnih dela. Može se reći da je razvoj maloletničkog krivičnog prava pozitivno
uticao i na humanizaciju opšteg krivičnog prava, tako da pojedine mere i principi
koji su najpre primenjivani na maloletne učinioce postepeno bivaju prihvatani
kao model delovanja i prema punoletnim učiniocima krivičnih dela (Radulović
2010: 32).
U Srbiji, se počev od 1847. godine, pojavljuju pisani dokumenti u kojima
se, između ostalog, pominju i maloletnici. Ipak, sve do 1860. godine ne može se
7
još govoriti o posebnom statusu maloletnika u srpskom krivičnom pravu već više
o sporadičnim rešenjima preuzetim s obzirom na trenutne potrebe.
Krivični zakonik od 1860. predstavljao je prekretnicu, jer je njime zapo-
čet proces utemeljenja posebnog krivičnopravnog statusa maloletnika kod nas.
Njime se prvi put u naše krivično pravo uvodi institut razbora, po ugledu na neka
evropska prava, premda se isti ne definiše. Naime, kod maloletnika koji su u vre-
me izvršenja zločina ili prestupa imali između 12 i 16 godina trebalo je u svakom
konkretnom slučaju ispitati da li je maloletnik postupao sa razborom, što je bio
uslov njegove krivične odgovornosti i kažnjavanja. Za maloletnike od 16. do 21.
godine važila je oboriva pretpostavka da su postupali sa razborom. Krivični zako-
nici iz 1929, 1947. i 1951. godine razvijaju pojam razbora, s tim što ga ovaj drugi
naziva duševnom razvijenošću koja je bila uslov kažnjavanja maloletnika.
O uključivanju u nove tendencije u odnosu na kriminalitet maloletnika
u našim uslovima može se govoriti tek od 1959. godine kada su, pod uticajem
pokreta Nove društvene odbrane, izvršene opsežne reforme, posebno u oblasti
maloletnika (Perić 2007: 139). Od tada se i u našem zakonodavstvu koje se odnosi
na maloletnike može govoriti o prihvatanju welfare sistema.
Iako se ideja o tome da bi krivičnopravne odredbe koje se odnose na ma-
loletne učinioce krivičnih dela trebalo skupiti u jedan zakon javila kod nas još pre
pedesetak godina, ona je tek nedavno realizovana donošenjem Zakona o malo-
letnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM). 8

7 Istoriju kažnjavanja maloletnika u Srbiji možemo pratiti počev od Dušanovog zakonika done-
tog u vreme procvata srpske državnosti u 14. veku. Opširnije o tome (Banović/Joksić 2012:
19–23).
8 „Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, stupio na snagu 1. januara 2006. godine.