Page 259 - Novopazarski Zbornik 36

266 Samir Lekić НЗ 36/2013

Kazna lišenja slobode maloletnika do novele
Krivičnog zakonika od 1959. godine
Izmene krivičnog zakonodavstva koje su se dogodile 1959. godine pred-
stavljaju granicu između dva razdoblja u kojima je stav zakonodavca po pitanju
ove kazne bio veoma različit.
Prema Krivičnom zakonu Srbije od 1852. godine, osobe starosti od 10 do
14 godina života su za počinjeni zločin mogle biti kažnjene zatvorom u trajanju od
jednog dana do šest meseci, a osobama sa navršenih 14 godina života mogle su, bez
ograničenja, biti izrečene sve vremenske kazne predviđene zakonom (Hirjan/Singer
9
1987: 171). Maloletnički uzrast bio je samo olakšavajuća okolnost kod odmera-
vanja kazne. 10
Krivični zakon od 1860. godine razlikovao je osobe starosti od 12 do 16
godina od osoba od 16. do 21. godine života. Da bi maloletnik od 12. do 16. godi-
ne života mogao biti kažnjen, moralo se utvrditi da je „zločinstvo ili prestupljenje
učinio sa razborom“. U tom slučaju mogao se za „prestupljenje“ kazniti najviše
polovinom kazne na koju bi se osudio stariji maloletnik, a moguće je bilo izreći
kaznu ispod predviđenog minimuma (Hirjan/Singer 1987: 172). U slučaju da je
maloletnik te dobi učinio „zločinstvo za koje bi zakon donosio smrt ili robiju“
mogla mu se izreći samo kazna zatvora koja nije mogla biti manja od jedne go-
dine niti veća od deset godina. Osoba starosti od 16. do 21. godine života mogla
se osuditi najviše na dve trećine kazne previđene za počinjeno delo, odnosno na
robiju ili zatočenje od 10 do 20 godina kad bi se radilo o krivičnom delu za koje
je bila zaprećena smrtna kazna.
Na ovom mestu važno je osvrnuti se i na Krivični zakonik Jugoslavije od
1929. godine koji je dopuštao mogućnost kažnjavanja mlađih maloletnika (oso-
ba sa navršenih 14 a nenavršenih 17 godina života), ali samo ako su navršili 15
godina, i to ako je maloletnik kome je ranije izrečena vaspitna mera zavodskog
tretmana i koji je dovoljno duševno zreo, počinio zločin. Pod ovim pretpostav-
kama mlađi maloletnik je bio kažnjavan po odredbama koje su važile za starije
maloletnike (osobe sa navršenih 17 a nenavršenom 21 godinom života).
Starijim maloletnicima mogle su biti izrečene iste kazne lišenja slobode
kao i odraslima (robija, zatočenje, strogi zatvor i zatvor), s tim da su kazne ubla-
žavane. Stariji maloletnik nije mogao biti osuđen na kaznu lišenja slobode dužu
od 10 godina, a za krivično delo za koje je bila propisana smrtna kazna ili večita
robija, kazna nije mogla biti kraća od 7 godina.
Posebnu pažnju zaslužuju odredbe Krivičnog zakonika iz 1951. godine,
jer su svi zakonodavni akti koji su to pitanje dodirivali (Zakon o vrstama kazni,

9 Za delo kažnjivo smrću, učiniocu do navršene dvadesete godine života mogla se izreći teška
tamnica.
10 Isti pravni režim kažnjavanja maloletnika (uz neznatna odstupanja) važio je i po Krivičnom
zakonu za Bosnu i Hercegovinu od 1879. godine.