Page 257 - Novopazarski Zbornik 36

264 Samir Lekić НЗ 36/2013

nove koncepcije krivičnog prava koja u centar zbivanja stavlja ličnost učinioca
(Drakić 2010: 29). U to vreme nastaje moderni institut krivičnopravne odgovor-
nosti maloletnika u formi razbora (discernment), čime počinje moderna istorija
krivičnopravnog položaja maloletnika.
Pod razborom se podrazumevala sposobnost maloletnika da shvati značaj
svog dela u prirodnom i društvenom smislu. Dakle, smatralo se da je maloletnik
delovao sa razborom ako je imao sposobnost uviđanja značaja svoga dela. 4
Tako se stvarao jedan novi model statusa maloletnih učinilaca krivičnih
dela. U periodu koji je usledio on je samo dopunjavan i usavršavan. Ovaj model
se može označiti kao welfare (zaštitnički) model, a njegove karakteristike, u naj-
kraćem, su sledeće: uočljiva su velika diskreciona ovlašćenja sudije; napušten je
princip proporcionalnosti sankcije i u svakom pogledu primarna je ličnost ma-
loletnika; umesto da se kažnjava, maloletniku se pomaže; postupak ne odlikuje
formalizam itd. (Perić 2007: 137). Welfare model, iako mu se mogu uputiti mnoge
primedbe, bio je, manje ili više, zastupljen u većini zakonskih tekstova nastalih i
po završetku Drugog svetskog rata. 5
Međutim, zahvaljujući izmenjenim prilikama u zapadnom društvu primet-
no je drugačije gledanje na kriminalitet maloletnika. Tako je, počevši od osamde-
setih godina prošlog veka, sve više prisutan jedan drugi model zaštite maloletnika
koji se može označiti kao justice (pravosudni) model. Tome su, pored ostalog,
doprineli i izvesni međunarodni dokumenti kojima su bili obuhvaćeni različiti
aspekti maloletnikovog krivičnopravnog statusa. Osnovno u justice modelu je da
maloletnik i njegove potrebe nisu više ono što je primarno i o čemu treba isključi-
vo voditi računa. Umesto toga, u prvi plan se ističe žrtva krivičnog dela i interesi
samog društva. Pored toga, posebna pažnja se pridaje „društvenoj odgovornosti
maloletnika“, pri čemu je ovaj pojam dosta neodređen i nejasan. Zatim, traže se
i iznalaze alternative za krivični postupak, kao i kod primene nekih sankcija, pa
tako, kad god je to moguće, pribegava se „skretanju“ od krivičnog postupka (la
diversion) (Perić 2007: 137). Kazne i svaki drugi institucionalni tretman su po-
slednje sredstvo kojem se pribegava, pri čemu se i u ovoj fazi koriste mogućnosti
alternativnih sankcija. 6

4 Razbor je, kao zakonski institut, prvi put uveden u toskanski Krivični zakonik (Codice Leopol-
dino), kao uslov za kažnjavanje maloletnika od 12 do 14 godina. On je kasnije preuzet u fran-
cuskom zakonodavstvu, a iz njega u mnogim drugim evropskim krivičnim zakonodavstvima.
Vidi opširnije: (Radulović 2010: 33, i Drakić 2010: 30).
5 F. fon List, kao predvodnik onih koji su se zalagali za ovaj model, je npr. osporavao ideju o
kažnjavanju maloletnika, potkrepljujući to sledećim argumentima: „Ako maloletnik... počini
zločin i ako ga ostavimo na slobodi, rizik da počini novi zločin manji je nego ako ga kaznimo“
(Perić 2007: 137).
6 Ipak, ni prvi ni drugi model u čistom obliku u novonastalim uslovima nisu pogodni za pri-
menu, pa se stoga traži kompromisno rešenje uzimajući u obzir dobre strane jednog i drugog
modela.