Page 260 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 ISTORIJSKI OSVRT NA KAZNU LIŠENJA SLOBODE... 267

Zakon o potvrdi i izmenama Zakona o vrstama kazni i Krivični zakonik — opšti
deo) na neki način bili sistematizovani u odredbama ovog zakonskog propisa.
U ovom periodu, takođe, ne postoji neka posebna kazna lišenja slobode
koja bi se primenjivala samo na maloletnike. To su bile one iste kazne lišenja
slobode koje su primenjivane i prema punoletnim delinkventima (zatvor i strogi
zatvor), uz određena ograničenja (Perić 1979: 19). Međutim, kriterijum za prime-
nu tih kazni bila je duševna razvijenost maloletnika. 11
Osnovna karakteristika ovog zakonika bila je u tome što su postojale mo-
gućnosti za kažnjavanje kako starijih (lica od 16 do 18 godina), tako i mlađih ma-
loletnika (od 14 do 16). Ali da bi se prema mlađem maloletniku mogla primeniti
kazna, nije bilo dovoljno da se utvrdi samo da je na određenom nivou duševne
razvijenosti. Naporedo sa ovim zahtevan je i jedan uslov čisto objektivne prirode
— tražilo se da predviđena kazna za učinjeno delo bude teža od 10 godina strogog
zatvora (Perić 1979: 19).
Što se tiče starijih maloletnika, njihova krivična odgovornost i kažnja-
vanje bili su pravilo, dok je primena vaspitno-popravnih mera predstavljala fa-
kultativno pravo suda ukoliko se radi o krivičnom delu za koje je kao kazna bila
predviđena kazna strogog zatvora do 5 godina ili neka blaža kazna.
Kazna lišenja slobode maloletnika posle novele
Krivičnog zakonika od 1959. godine

12
Kao što je poznato, izmene zakonodavstva od 1959. godine sigurno spa-
daju u najznačajnije koje su kod nas učinjene. One, ako se šire posmatra, unose
kvalitativne promene u krivičnopravni položaj maloletnika.
Na planu krivičnih sankcija označavaju uvođenje niza novih vaspitnih
mera, ali i jedne nove kazne koja do tada nije postojala. To je kazna maloletnič-
kog zatvora. Minimum trajanja iznosio je godinu dana, a maksimum 10 godina.
13
Prema tome, od ovog perioda maloletnicima (i to samo grupi starijih maloletnika)
mogla se, ako su ispunjeni svi uslovi, izreći jedino ova kazna. Logično bi bilo da
se pretpostavi, ako se imaju u vidu mogućnosti prethodnog perioda, da ova kazna
ima niz specifičnosti. Zapravo, kako se opravdano primećuje, njeno uvođenje u
sistem krivičnih sankcija ima svrhe samo onda ako ona predstavlja kvalitativno
drugačiju sankciju od kazni opšteg prava koje su dotle primenjivane i na malolet-
nike (Perić 1979: 21). Bez toga, inače, ova izmena ne bi imala mnogo smisla, jer
bi označavala samo formalno prihvatanje novih koncepcija u ovoj oblasti, dok se
u praktičnoj realizaciji ne bi ništa promenilo.

11 S obzirom na ovaj kriterijum, svi maloletnici od 14 do 18 godina delili su se na krivično odgo-
vorne i krivično neodgovorne.
12 Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 1959. godine, Službeni list FNRJ, br.
30/1959.
13 Kazna lišenja slobode maloletnika i danas nosi naziv „kazna maloletničkog zatvora“.