Page 20 - Novopazarski Zbornik 36

20 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

на средњовековни назив Рас. Истраживачи Арсу, односно град Рас лоцирају
на Градини на Пазаришту, западно, али и на Градини у Постењу, источно
20
од Новог Пазара. 21
Новоподигнутим и обновљеним утврђењима на Балкану, припадају и
она на простору Старе Рашке. Распоређена су на стратешки важним мести-
ма, односно на местима која су контролисала комуникације, штитила рудне
ревире и становништво које је било сигурно само ако се налазило унутар
јаких бедема. Утврђења типа кастела и рефугија, тј. прибежишта током ка-
сне антике постала су образац сигурног насеља. У њима су били смештени
малобројни припадници војске, али и околно становништво, а у утврђеним
подграђима занатлије и трговци. 22
Касноантичка утврђења су имала неколико функција. Најчешће су
подизана поред путева и у њима је била смештена војна посада. Због пре-
носа драгоцених метала, каравани на путевима били су изложени нападима
пљачкаша, па је била неопходна и војна интервенција, а у исто време војне
посаде у утврђењима су бринуле и о прикупљању пореза. Једна од функција
утврђења је и заштита локалног становништва од напада и пљачке.
На широј новопазарској територији неколико последњих децени-
ја 20. века урађено је археолошко сондирање знатног броја евидентираних
остатака утврђења. Највећи број утврђења припада касноантичком, односно
рановизантијском периоду. На ширем новопазарском подручју то су утвр-
ђења на Градинама на: Пазаришту, Постењу, Јужцу, Рогатацу, Радалици,
Шароњама, Калудри, Бабрежу, Златном камену, Островици, Шароњама ту-
тинским, Рамошеву, Тројану, Хуму, Ђерекарима, Добрињи, Избегу, Шарском
кршу и Врсеницама. 23
Како је напред већ речено, утврђења на простору Старе Рашке подиза-
на су ради заштите рудоносних области и комуникација којима је рудно благо
транспортовано. То потврђују и остаци рударске делатности у оквиру самих
утврђења, првенствено метални предмети и шљака која је остала након топље-
ња руде, а у Бабрежу и Златном камену су констатоване и пећи за топљење руде.
Сва наведена утврђења су била повезана и локалним путним правцима који су
се укључивали у оне већег значаја. Највећи број наведених утврђења подигнут
је у 6. веку, али су крајем истог, или почетком наредног века, престала да живе.

20 M. Popović, Tvrđava Ras, Beograd 1999, 295. Јованка Калић, Прокопијева ΑΡΣΑ, Зборник
радова Византолошког института XXVII–XXVIII, Београд 1989, 16; Душан Мркобрад,
нав. дело, 204.
21 Јованка Калић, Прокопијева ΑΡΣΑ, 10.
22 М. Микулчић, Скопје со околните тврдини, Скопје 1982, 59; Д. Овчаров, Византијски и
бугарски крепости V–Х век, Софија 1982, 22.
23 Д. Премовић-Алексић, Касноантичка и рановизантијска утврђења у новопазарском
крају, Ниш и Византија (Niš & Byzantium Simposium II) Зборник радова II, Ниш, 2004,
165–176.