Page 19 - Novopazarski Zbornik 36
P. 19
НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 19
материјала, првенствено фрагмената керамике и новчића, установљено је да
је капела коришћена и током 4. века, а можда и касније. 16
Поред Новопазарске Бање, налази римског периода су спорадични и
раштркани на већем простору. Најчешћи су налази споменика, вотивних или
надгробних, као и налази новца и керамичког материјала. По један споменик
нађен је у: Попама, Тушимљи, Постењу, у зиду Петрове цркве. Присуство
17
војске у римском периоду забележено је у оквиру Подграђа града Раса и Гра-
дине у Постењу. 18
Када је цар Диоклецијан смањио подручје провинције Далмације,
она више није долазила до обода Сјеничко-пештерске висоравни и Голије,
већ до ушћа Лима у Дрину, тако да је подручје Новог Пазара, Тутина и Сјени-
це, након поделе Римског царства (395), припало Источном римском царству,
односно Византији. Од времена поделе Римског царства уследила је Велика
сеоба народа, најзначајнији покрет у историји Европе, који представља поче-
так вишевековне византијске борбе против источних суседа, на првом месту
Персије, и против многобројних варвара који су надирали са севера.
За померање читавог низа племена и народа, узроци и мотиви били
су различити и доста сложени, али је њихов процес доводио до сукоба са
Римљанима. Варварски упади на територију Византије трајали су током це-
лог 5. века. Од времена поделе, а посебно од 476. године, када је пропало
Западно римско царство, источноримски цареви тежили су да поврате те-
риторију и сјај некадашњег великог Царства. Ако се зна и да је северним
границама Царства непрестано претила опасност од варварских упада, онда
је разумљиво да је у то време на целом Балкану забележена изградња утвр-
ђења, посебно поред путева, око већих градова и рударских области. Форти-
фикациони радови су били интензивни, обимни и дуготрајни посебно после
бугарско-словенских упада, у периоду од 538. до 540. године. То је време
владе цара Јустинијана (527–565) који је, након сређивања стања у самом
Цариграду, успео да поврати и велики део некадашње територије Царства.
Византији, а и цару Јустинијану, велике проблеме стварали су упади
Словена преко Дунава. Да би одбранио територију, Јустинијан је дао да се
подигне или обнови велики број утврђења, како на Дунаву, тако и у унутра-
шњости Балканског полуострва. По писању Прокопија из Цезарије тада је
61 тврђава обновљена, а подигнуто је и осам нових. Једна од наведених
19
тврђава, Арса, налазила се у долини реке Рашке, чије се античко име пренело
16 Исто, 41–51.
17 Јован Ковачевић, Најновији резултати на истраживању Старога Раса, Зборник Историј-
ског музеја Србије 13–14, Београд, 1977, 8–10.
18 Marko Popović, Tvrđava Ras, Beograd 1999, 293.
19 Византијски извори за историју народа Југославије, том I, Прокопије (обрада Ф. Бари-
шић), Београд 1955, 60–61.