Page 19 - Novopazarski Zbornik 36
P. 19

НЗ 36/2013   НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА                    19

               материјала, првенствено фрагмената керамике и новчића, установљено је да
               је капела коришћена и током 4. века, а можда и касније. 16
                      Поред Новопазарске Бање, налази римског периода су спорадични и
               раштркани на већем простору. Најчешћи су налази споменика, вотивних или
               надгробних, као и налази новца и керамичког материјала. По један споменик
               нађен је у: Попама, Тушимљи, Постењу, у зиду Петрове цркве.  Присуство
                                                                           17
               војске у римском периоду забележено је у оквиру Подграђа града Раса и Гра-
               дине у Постењу. 18
                      Када  је  цар  Диоклецијан  смањио  подручје  провинције  Далмације,
               она више није долазила до обода Сјеничко-пештерске висоравни и Голије,
               већ до ушћа Лима у Дрину, тако да је подручје Новог Пазара, Тутина и Сјени-
               це, након поделе Римског царства (395), припало Источном римском царству,
               односно Византији. Од времена поделе Римског царства уследила је Велика
               сеоба народа, најзначајнији покрет у историји Европе, који представља поче-
               так вишевековне византијске борбе против источних суседа, на првом месту
               Персије, и против многобројних варвара који су надирали са севера.
                      За померање читавог низа племена и народа, узроци и мотиви били
               су различити и доста сложени, али је њихов процес доводио до сукоба са
               Римљанима. Варварски упади на територију Византије трајали су током це-
               лог 5. века. Од времена поделе, а посебно од 476. године, када је пропало
               Западно римско царство, источноримски цареви тежили су да поврате те-
               риторију и сјај некадашњег великог Царства. Ако се зна и да је северним
               границама Царства непрестано претила опасност од варварских упада, онда
               је разумљиво да је у то време на целом Балкану забележена изградња утвр-
               ђења, посебно поред путева, око већих градова и рударских области. Форти-
               фикациони радови су били интензивни, обимни и дуготрајни посебно после
               бугарско-словенских упада, у периоду од 538. до 540. године. То је време
               владе цара Јустинијана (527–565) који је, након сређивања стања у самом
               Цариграду, успео да поврати и велики део некадашње територије Царства.
                      Византији, а и цару Јустинијану, велике проблеме стварали су упади
               Словена преко Дунава. Да би одбранио територију, Јустинијан је дао да се
               подигне или обнови велики број утврђења, како на Дунаву, тако и у унутра-
               шњости Балканског полуострва. По писању Прокопија из Цезарије тада је
               61 тврђава обновљена, а подигнуто је и осам нових.  Једна од наведених
                                                                  19
               тврђава, Арса, налазила се у долини реке Рашке, чије се античко име пренело


               16  Исто, 41–51.
               17  Јован Ковачевић, Најновији резултати на истраживању Старога Раса, Зборник Историј-
                   ског музеја Србије 13–14, Београд, 1977, 8–10.
               18  Marko Popović, Tvrđava Ras, Beograd 1999, 293.
               19  Византијски извори за историју народа Југославије, том I, Прокопије (обрада Ф. Бари-
                   шић), Београд 1955, 60–61.
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24