Page 220 - Novopazarski Zbornik 36

226 Sabahudin Coković, Alisa Coković НЗ 36/2013

Javni prihodi pa tako i sami porezi služe za podmirenja javnih potreba,
tj. državnih rashoda. Karakteristika im je da se ubiru u novcu i to periodično i
konstantno. Istovremeno sa ubiranjem poreza pojavljuje se i izbegavanje plaćanja
poreske obaveze, a to izbegavanje često prerasta u utaju poreza.
Utaja poreza podrazumeva nezakonito izbegavanje poreske obaveze kr-
šenjem zakona sa ciljem manjeg plaćanja ili neplaćanja poreza. Kad govorimo o
utaji poreza mogu se okarakterisati dve vrste utaje: potpuna i delimična. Potpuna
utaja poreza je neprijavljivanje ostvarenog prihoda, a delimična utaja je samo de-
limično prijavljivanje ostvarenog prihoda.
Utaja poreza narušava poreski sistem, a na utaju utiče niz faktora, kao što
su: visina poreskog opterećenja, pravedna raspodela poreskog tereta, tehnika opore-
zivanja, odnos poreske administracije prema poreskim obveznicima i poreski moral.
U Republici Srbiji poreski moral je jako nizak jer većina ljudi smatra da je
utaja poreza normalna i opravdana. Upravo iz tog razloga potrebno je da poreske
vlasti primenjuju sve raspoložive mere i instrumente koji će uticati na smanjenje
utaje poreza. Tu se prvenstveno misli na uočavanje raznih oblika utaje poreza, a
koji se najčešće mogu sresti kod obračunavanja PDV-a, koji je ujedno najizdašniji
prihod državnog budžeta jer čini ukupno 80% ukupnog poreskog prihoda.

1. PORESKA UTAJA U PERIODU
POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

1.1. Krivični zakonik FNRJ

Krivični zakonik FNRJ je donet 9. marta 1951. godine, a stupio na snagu
2
1. jula iste godine i predstavlja prvi pisani krivično pravni akt koji je donet posle
oslobođenja naše zemlje, a koji je na celovit način regulisao materiju opšteg i
posebnog dela krivičnog prava. 3
Ovaj zakonik u grupi „Krivičnih dela protiv narodne privrede“, propisuje
krivično delo „davanje lažnih podataka u pogledu poreza“ i inkriminiše nepla-
4
ćanje poreza, odnosno poresku utaju na sledeći način: „Ko u nameri da on ili
ko drugi izbegne potpuno ili delimično plaćanje poreza daje državnim organima
lažne podatke o dohocima, o predmetima koji podležu oporezivanju ili o drugim
činjenicama važnim za odmeravanje poreza, kazniće se novčanom kaznom ili za-
tvorom do tri godine.“
Iz prethodno navede zakonske formulacije proizilazi da se radnja izvrše-
nja ovog krivičnog dela sastoji u davanju nadležnim državnim organima lažnih

2 Кривични законик ФНРЈ („Службени лист ФНРЈ“, број 13/1951), preuzeto sa: http://
www.overa.rs/krivicni-zakonik-1951.html, pristup: 13. 09. 2013. godine.
3 Јовашевић, Д., Гајић-Гламочлија, М., Пореска утаја, облици испољавања и мере сузбија-
ња, БеоСинг, Београд, 2008, стр. 150.
4 Član 235.