Page 351 - Zbornik 27

362 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

Manevskog, Mihajla Mijatovi}a, Du{ana Petkova, Du{ana Pecovskog,
Aleksandra Popova, Qube Pota, Jovana Rankovi}a, Riste [ekerinskog,
Antona Ulriha, Bosia ^ipana, Qubomira U{inskog, Egona [tajmana,
Kruma Tomovskog i drugih. Zatim sledi dodatak u kome su predstavqeni
autori »u slu`bi arhitekture« — dekani Arhitektonskog fakulteta i lau-
reati nagrade »Andreja Damjanov«, kao i stru~waci iz razli~itih predu-
ze}a i instituta: »IZIS«, ADG »Pelagonija«, AD »Beton«, GD »Granit«,
AGD »Ilinden«, GRO »Tehnika«, saradnici »Proektanta«, »Makedonija-
projekta«, Zavoda za urbanizam u Skopqu itd. Na kraju su izdvojeni dana-
{wi »Glavni arhitekti« iz Bitole, Valandova, Vinice, Gostivara, Debra,
\ev|elije, Velesa, Negotina, Kratova, Ko~ana, Radovi{a, Del~eva, Kuma-
nova i drugih mesta.
Va`no je napomenuti da je autor pre dosijea pojedina~nih gradite-
qa, na po~etku svakog poglavqa izlo`io kra}e sinteti~ko razmatrawe od-
re|enog perioda razvoja arhitekture, vrednuju}i doprinos vode}ih autora,
ustanova, i {kola. Svaki dosije je ujedna~eno predstavqen kroz biografi-
ju arhitekte, sa`eti spisak dela, nagrada i pregled izvora, upotpuwen
li~nim fotografijama, planovima i fotografijama glavnih ostvarewa.
Iako je pregled doma}ih i drugih jugoslovenskih graditeqa koji su radili
posle 1944. godine na prostoru BJRM kvantitativno najve}i, pa i mo`da
najbitniji za budu}a istoriografska prou~avawa, zna~aj prethodnih po-
glavqa i dosijea nije zanemarqiv. [tavi{e, autor je u mnogim segmentima
(faktografskim, analiti~kim i aksiolo{kim) upotpunio poznavawe i
vrednovawe rada mnogih do sada parcijalno predstavqanih graditeqa mi-
nulih epoha, {to se naro~ito odnosi na ruske emigrante i srpske arhitek-
te koji su gradili na prostoru Vardarske Banovine i Ju`ne Srbije. Li~ne
fotografije mnogih arhitekata ovde su objavqene prvi put, kao i spiskovi
wihovih dela u Skopqu i drugim mestima. Obiqe ilustracija, podataka,
generalizacija, sistematizacija i periodizacija, kwigu (sintezu i leksi-
kon) prof. Konstantinovskog ~ine instruktivnom i nezaobilaznom u pro-
u~avawu makedonske, ali i srpske, slovena~ke, hrvatske i ruske novije ar-
hitekture. Ima, naravno, i autora koji u kwizi nisu obra|eni, kao i dela
koja su izostala uprkos zna~aju, ali to ne umawuje pionirski sistematiza-
torsko-evaluacijski napor prof. Konstantinovskog. Nema sinteze koju ni-
je potrebno dopuwavati i produbqivati kroz nova izdawa ili posebne
priloge. Iako u spisku literature nedostaje nekoliko zna~ajnih priloga o
srpskim arhitektima i ruskim emigrantima, zbog ~ega su i wihove biogra-
3
fije nepotpune, na{ stav o ovoj kwizi je u potpunosti afirmativan.

3 Znaju}i da je kwiga veoma skupa i u mawem broju primeraka distribuirana u Srbiji,
autor je poklonio jedan primerak biblioteci Odeqewa za istoriju umetnosti Filo-
zofskog fakulteta u Beogradu, gde se mo`e koristiti.