Page 354 - Zbornik 27

366 Dr Olga Zirojevi} NZ27/2003

ri. Nakon prvog (1630/31) sultan Murat je naredio da se poru{e sve kafane,
a duvan je ostao zabrawen sve do kraja wegove vladavine. ^ak je bilo zabra-
weno i paliti, nakon jacije, vatre i sve}e. U drugom po`aru (koji je izbio
»zbog jednog barabe koji je pu{io duhan izvan tvr|ave, pored xamije Ali
^elebija...«) »izgorjelo je i u pepeo se pretvorilo dvije hiqade sedamsto
qudi, sto dvadeset saraja, vi{e od stotine magazina, tristo{ezdeset xami-
ja, ~etrdeset poznatih i ~uvenih hamama i u skladu s ovim medresa, mesxida,
hanikaha i hanova. A broja nema stvarima koje su nestale«. Najboqi dvorac
bio je onaj Sijavu{-pa{e (ispod Sulejmanije): imao je hiqadu dvesta pro-
zora, vi{e od tri stotine soba, petnaest kupatila i tri pekare.
Iz finansijskog izve{taja velikog vezira Ahmed-pa{e doznajemo da
se kao naknada za materijalne potrebe dvora tra`ilo dvestotrideset tova-
ra ak~i. A re~ je o slede}im materijalima: odorama od samurovine, odora-
ma sa srebrom i zlatom, zlatnim i srebrnim ogrta~ima, ~ohi, skarletu,
londonskoj ~ohi, atlasu, kadifi, tulbentu, kao i pamu~nim tkaninama za
unutra{we dvorske potrebe. Sedamdeset tovara ak~i davalo se za kupovinu
mesa i p{enice za jawi~are koji pripadaju Porti da bi ~uvali grani~ne
tvr|ave dr`ave. Tristo jedanaest tovara i dvadeset osam hiqada ak~i tro-
{eno je za veterane spahija i spahijske vojske, za sejide (»koji se stalno mole
za domovinu«), »za plate dobrih slugu i siromaha«, kao i plate posluge veli-
kih sultanskih xamija. Znatna suma — osamdeset pet tovara i osamdeset osam
hiqada {esto sedamnaest ak~i — tro{eno je za navodwavawe i sejawe pi-
rin~a, za rashode solane i popravku mostova, za rashode vodovoda i sejawe
pirin~a za potrebe riznice (uz druge tro{kove). U skladu sa popisima ri-
znice tro{kovi iz evidentiranih prihoda bili su ve}i za hiqadu sedamsto
pedeset tri tovara i devedeset tri hiqade osamsto osamdeset pet ak~i.
»Nakon {to je Ahmed-pa{a predo~io ovaj defter sretnom padi{ahu,
nije dugo po`ivio. Susrev{i se s Bo`ijom odredbom pogubqen je (...) hiqa-
du {ezdeset tre}e godine« (1653).
Nije izostala ni ocena vladavine i li~nosti trojice sultana. Pa se
tako sultan Murat (padi{ah gazija) »kad je postao sklon potkupqivawu
bio ogadio narodu i vojsci«. A pogubqewe sultana Ibrahima (koji se, kako
ka`e, uop{te nije bavio dr`avnim poslovima) na{ autor dovodi u vezu sa
podmitqivo{}u velikog vezira Ahmed-pa{e (nakon smrti nazvanog He-
zar-pare), kada su narod bili pritisli nepravda, nasiqe i te{ki nameti.
Uzroka dru{tvene krize ili »uru{avawe sveta«, kako ka`e letopi-
sac, znamo, bilo je, vi{e. On, me|utim, svodi problem na dr`avni deficit
(koji je bio veliki jo{ 1590. godine): »Do umawivawa prihoda i uve}avawa
rashoda — ka`e on — dolazilo je stoga {to je bilo mnogo jawi~ara. A mno-
{tvo jawi~ara prouzrokovalo je da se pa{ama i begovima daju slu`be uz
mito. A kad se daju polo`aji uz mito, jawi~arima ne dosti`e za pla}u. Kad
nema pla}a za jawi~are, onda oni krenu na dvor i bez razloga mrcvare. Sa-