Page 349 - Zbornik 27

360 Dr Aleksandar Kadijevi} NZ27/2003

Nastala nakon dugogodi{weg prou~avawa spomenika na terenu, gra-
|e u arhivima i privatnim zbirkama, monografija u mnogim segmentima
upotpuwuje saznawa o `ivotu i radu Andreje Damjanova. To se pre svega od-
nosi na wegovo poreklo, kretawe kroz struku, kao i na arhitekturu wego-
vih ranije evidentiranih dela. Od velikog zna~aja je predstavqawe teh-
ni~ke dokumentacije o pojedinim Damjanovqevim crkvama, otkrivene u
zbirci Andrejinog unuka arh. Simeona Damjanova Zografskog. Upravo na
tom materijalu, kao i na analizi gra|evina na terenu, zasniva se osnovna
teza dveju autorki o Damjanovu kao arhitekti umesto priu~enom majstoru,
darovitom autodidaktu i dun|eru. Otkriveni projekti Damjanova zaista
prikazuju kao arhitektu, koji je raspolagao mnogo ve}im stru~nim znawi-
ma nego {to se do sada pretpostavqalo. I u ovoj monografiji je potvr|eno
da on nije poha|ao akademske ustanove, ali je ostalo nere{eno pitawe koje
se provla~ilo u ranijim radovima, da li se on zaista formirao i usavr{a-
vao »negde na zapadu« (pre svega Italiji).
Istorija, strukturalnost i morfologija Damjanovqevih sakralnih
gra|evina, predstavqeni su koncizno i ujedna~eno, kroz veoma instruktiv-
ne deskripcije i komentare. Kvalitetni arhitektonski crte`i i fotogra-
fije, na kojima se vidi izvorno, hipoteti~no ili sada{we stawe objekata,
potkrepquju sa`ete, ali veoma odlu~ne analize autorki. Iako je unutra-
{woj obradi crkava poklowena pa`wa, ~ini se da se moglo vi{e re}i o
zna~ewu, programskim i liturgijskim osnovama Damjanovqeve sakralne
arhitekture. [teta je {to su paralele sa balkanskim neimarima wegovog
»kova« i wegovog vremena izostale (R. Plifus, N. Fi~ev i dr.), jer bi ne-
sumwivo dovele do vrednih zapa`awa i pore|ewa. Bibliografija na kraju
kwige tako|e nije najpotpunija. Izostalo je nekoliko zna~ajnih radova,
pre svega onih koji se odnose na Damjanovqevu delatnost van BJRM.
1
O~ekivalo se, sa pravom, da se u kwizi osvetli i neko, do sad nepo-
znato Damjanovqevo delo, jer mnogi izvori ukazuju na ~iwenicu da je on sa-
gradio oko 40 crkava, a neke i van balkanskih krajeva. Postavqa se pitawe
gde bi ta dela mogla da budu. Znaju}i koliko je spomenika hri{}anskog gra-
diteqstva na Balkanu i oblastima koje su se u H£H i po~etkom HH veka na-
lazile pod turskom vla{}u neistra`eno, smatramo da postoji realna osno-
va da se bar nekom od tih dela, pre ili kasnije »u|e« u trag. Mo`da }e zbor-
nik radova sa pomenutog skupa, koji kasni ve} pet godina, i u tom segmentu
dopuniti ovu korisnu monografiju, koja, uz sve doprinose, ostavqa pro-
2
stora za budu}a istra`ivawa, tuma~ewa i vrednovawa.

1 Kwiga se pojavila dve godine nakon nau~nog skupa o Andreji Damjanovu odr`anom u
Skopqu krajem marta 1999. god, na samom po~etku NATO agresije na SRJ, zbog ~ega srp-
ski stru~waci nisu mogli da prisustvuju, ali su poslali radove.
2 Kwiga, na`alost, nije distribuirana u Srbiji, pa se otud ni ne mo`e na}i u bibliote-
kama kulturnih, stru~nih i nau~nih ustanova. Va`no je napomenuti da su autorke obja-