Page 353 - Zbornik 27

Dr Olga Zirojevi}
Beograd

MEHMED HALIFA BO[WAK, QETOPIS, 1650–1665.
Preveo Fehim Nametak, Orijentalni institut u Sarajevu,
posebna izdawa HH£¤, Sarajevo 2002.
str. 254 (od toga 96 originalni turski tekst)

Nakon prevoda Historije Saliha Sidki Haxihuseinovi}a Muveki-
ta i Ibrahima Alajbegovi}a Pe~evije, pred nama je prevod jo{ jednog dela,
a opet iz pera bo{wa~kog istori~ara. Re~ je o Qetopisu Mehmeda Halife
Bo{waka.
Ro|en je negde u Bosni po~etkom H¤££ veka. [kolovao se na dvoru u
Istanbulu i tu ostao prolaze}i mnoge slu`be (od pe{gir-age do pripadni-
ka seferi odaje) du`i niz godina. Otuda i naziv dela Tarih-i Gilmani (Qeto-
pis jednog dvorjanina). Mehmed Halifa je pisao i stihove pod mahlasom
Ulfeti. Na dvoru je slu`io u vreme trojice sultana: Murata £¤, Ibrahima
i Mehmeda £¤. Bio je u mnogim vojnim pohodima, pa i u pohodu na Rakocija
(1636), obi{ao je Rumeliju i i{ao sve do Budima i Be~a. Prate}i doga|aje
na dvoru i u prestonici izbliza zapisivao je sva va`nija zbivawa u vreme-
nu od 1650. do 1665. godine. A povod mu je bio, kako sam ka`e, da zapi{e ono
{to drugi nisu zapisali i da ga se dobri qudi sete Fatihom (»Ja sam htio
ostaviti trag/Da svakome prija i da svako zna«).
Delo Mehmeda Halife poslu`ilo je kasnijim istori~arima — pa i
~uvenom Mustafi Naimi (koji ga nije uvek verno prenosio) — kao izvor za
opis toga vremena budu}i da su u Qetopisu zabele`eni i neki doga|aji ko-
jih nema kod ostalih savremenih istori~ara. Tu je, najpre, finansijski iz-
ve{taj velikog vezira Tarhunxu Ahmed-pa{e ura|en s ciqem da se sa~ini
realni dr`avni prora~un; pa pohod Sejdi Ahmed-pa{e na Erdeq; doga|aji
vezani za pohod Fazil Ahmed-pa{e na Ujvar; opis istanbulskih saraja
(1659); po`ar u Istanbulu (naredne godine); organizacija dvora. Uz Pred-
govor (i na engleskom jeziku), kwiga sadr`i tri glave odnosno 13 poglavqa
i Zakqu~ak u tri dela.
U svom Qetopisu, uz detaqne opise vojnih pohoda (u kojima je, kako
je ve} istaknuto, i sam u~estvovao), opise ~estih pobuna jawi~ara, spahija
i xelalija, Mehmed Halifa {tedro nudi i obiqe zanimqivih podataka o
svakodnevnom `ivotu carske prestonice. Tu su sultani koji, preru{eni,
no}u, radi kontrole, obilaze grad. Gradom su, u dva navrata, harali po`a-