Page 257 - Zbornik 27

262 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

Arhitekta Emanuel [amanek je (zavr{iv{i odsek za arhitekturu i
visokogradwu pra{ke Visoke tehni~ke {kole 1935. godine) postao jedan od
za~etnika novog pristupa graditeqskom nasle|u Sarajeva i nekada{we
Bosne i Hercegovine. Prou~avawem likovnih karakteristika — ali i sve-
ga ostalog u sadr`aju tradicionalne arhitekture — i on je tragao za mo-
gu}nostima oboga}ivawa modernog graditeqstva kori{}ewem tradicio-
nalnih elemenata dispozicije i funkcije. Rezultati takvih wegovih na-
stojawa su i porodi~ne ku}e, me|u wima ku}a za porodicu R. V. u Doboju,
1934–1935. i vila dr Marice i in`. Emanuela [amaneka u Nevesiwskoj
ulici u Sarajevu, 1941. godine. Obe ku}e arhitekta [amanek je projektovao
za vreme dok je bio zaposlen u gradskom gra|evinskom odeqewu kod arhi-
tekte Bajlona odnosno na sarajevskoj Dr`avnoj tehni~koj sredwoj {koli. I
jedna i druga nalaze se na liniji koja je, zapo~ev{i sa arhitektima Sempe-
rom i Vagnerom u Be~u, u Pragu nastavqena delovawem arhitekte Kotere,
pa i wegovog u~enika i od 1923. godine nastavqa~a na Akademiji likovnih
umetnosti, Jozefa Go~ara. Arhitekta Go~ar je i kao predava~ na pra{kom
fakultetu bio glavni za~etnik funkcionalisti~kog, kubisti~kog pa i
konstruktivisti~kog pravca u ~e{koj arhitekturi.
[amanekova sopstvena ku}a je gotovo klasi~an primer, upravo u
smislu korespondencije tradicionalnog i modernog. Podignuta u mirnom
gradskom predelu na severnim padinama Trebevi}a, ova ku}a ve} u svome
nastajawu morala je da se opredeli za lep pogled na grad ispod we i za osun-
~anost svojih prostora. Weno lice trebalo je da bude i na ju`noj — uli~noj
strani, i na severnoj — strani lepog pogleda. Arhitekta je uspeo da isko-
risti sve prednosti i sve nepovoqnosti zemqi{ta u Nevesiwskoj ulici,
ne opredequju}i se po principu ili-ili. U nivou strme uli~ne krivine ku-
}a ima odvojenu gara`u sa velikim travwakom na vrhu. U podrumu su pro-
storije za gorivo i prawe. Kod ulaza u omawi hol sa skladnim, tako|e ma-
lim unutra{wim stepeni{tem, u prizemqu su na jednoj strani dnevna soba,
ostakqena kao zimska ba{ta, a na drugoj kabinet i kuhiwa sa ostavom. U
pozadini ku}e su dvori{ni ulaz i klozet. Na spratu su izdvojeni kupatilo
sa klozetom i lo|a okrenuta jugu. Ceo preostali prostor sprata ostavqen
je bez pregrada, mada se pregra|ivawe moglo izvesti po uo~qivim linijama
u osnovi. Takav jedinstven prostor okrenut je i jugu — ulici i Trebevi}u i
severu — celom gradu. Najve}i deo severnog zida konzolno je izba~en, ~ime
je oblikovana prava divhana. Taj zid je ~itavom svojom du`inom i na uglo-
vima ostakqen neprekinutim nizom visokih prozora. Pohvala lepom vi-
diku, ~etvorovodni krov, uklopqenost u reqef i pejsa`, znala~ko kori-
{}ewe doma}ih materijala i poznate konstrukcije, velike ostakqene po-
vr{ine, svest o nasle|enom na~inu stanovawa koji treba unapre|ivati —
ali ne i iz temeqa mewati, zajedno sa skromno{}u u arhitektonskom izra-
zu, jednostavno{}u u oblikovawu `ivotnog prostora za dvoje sarajevskih