Page 252 - Zbornik 27

NZ27/2003 ARHITEKTURA PORODI^NIH KU]A I VILA... 257

Sa svojim u~enicima na Dr`avnoj tehni~koj sredwoj {koli arhitek-
ta Grabrijan je izradio nekoliko vrednih projekata porodi~nih i drugih
ku}a. ^inovni~ka ku}a za porodicu sa tri ~lana projektovana je za osun~a-
nu stambenu ~esticu na brdu severno od Miqacke, sa lepim pogledom ka
Trebevi}u i jugu. To je jeftina ku}a, bez praonice, podruma i garderobe, a
sa trpezarijom koja treba da slu`i i kao dnevna soba i kao salon, pa i kao
spava}a soba za tre}eg ~lana porodice. Osmi{qavaju}i projektantski za-
datak za svoje u~enike — imaju}i u vidu razlike koje se ne mogu prenebreg-
nuti, a postoje izme|u »le korbizjeovske« i savremene bosanske ku}e, kako je
sam to nazivao — Grabrijan je zahtevao od svojih u~enika ku}u bez ravnog
krova, {to zna~i i bez skupog armirano-betonskog plafona, pa i bez jako
dugih armirano-betonskih greda iznad duga~kih prozora, te bez eta`nog
grejawa. U isto vreme, zahtevao je zidove od opeke u kojoj se ne mogu zidati
zidovi svih oblika i debqina. Nastalo re{ewe je na dobar na~in pomiri-
lo te`we za jeftinom gradwom sa »le Korbizjeovskom« misaono{}u.
Sli~ni zahtevi bili su postavqeni i u drugom projektantskom za-
datku koji je profesor Grabrijan dao svojim u~enicima. Radni~ka ku}a ko-
ja je tom prilikom projektovana trebalo je da bude odgovor na »akutan pro-
blem Sarajeva«, kako je ozna~ena primena principa stare narodne arhitek-
ture na modernu. Ku}a je projektovana za deo Novog Sarajeva iza tada{we
@eqezni~ke stanice, za naseqe `eqezni~ara i radnika. Taj gradski predeo
u vreme izrade ovog projekta bio je izlo`en {irewu Sarajeva prema Sara-
jevskom poqu, a time i spekulaciji zemqi{tem i gra|ewu vi{espratnih
stambenih zgrada, {to je wegove siroma{ne stanovnike nagonilo da u uda-
qenim krajevima gradske periferije grade svoje nove ku}e, bez reda i pla-
na, naj~e{}e od }erpi~a. Projekat koji je Grabrijan izradio sa svojim u~e-
nicima u stvari je re{ewe kvalitetnog stambenog prostora za nekoliko sa-
rajevskih radni~kih porodica, za celo jedno naseqe. Polazi{te u razmi-
{qawima bilo je u ~iwenici da je doma}i radnik obi~no ~ovek sa velikom
porodicom i malim prihodima, pa da je time wegov stan naj~e{}e jedna
prostorija koja je istovremeno i dnevna soba i kuhiwa i spava}a soba za
roditeqe i decu. Dodatkom potrebnih sporednih prostorija trebalo je
prona}i stambenu }eliju koja }e odgovarati radni~kom standardu, ku}u iz
koje radnik ne}e be`ati na ulicu i u gostionicu. Socijalna podloga ovog
projekta stana za minimum egzistencije bila je, dakle, u prvom planu. Tako
je bilo i u Grabrijanovim teoretskim radovima, samostalnim ili izra|e-
nim u zajednici sa arhitektom Najdhartom.
U okviru istog projekta bile su istra`ene i razlike izme|u sarajev-
ske ku}e — koja svoje poreklo ima u vi{evekovnoj tradiciji dinarskog
podru~ja, kao i u izvesnim tragovima preostalim po odlasku prethodnih
osvaja~a sa tih prostora — i evropske ku}e, od kojih prva raspola`e pro-
storom, a druga prostorijama. Isto tako, prva se uvek zatvarala prema uli-