Page 255 - Zbornik 27

260 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

nut jugu, sa izlazom na terasu okrenutu Ba{~ar{iji i Trebevi}u. Uz hol je
pomenuta dnevna soba, sa ugaonim prozorom du` celog zapadnog zida i sa
ugra|enim plakarima, {to je jo{ jedan zgodan ustupak tradiciji, vrlo
prakti~an. Tu je i jedna spava}a soba sa kupatilom i klozetom. Na drugoj
strani su jo{ jedna spava}a soba sa kupatilom i stambena kuhiwa sa osta-
vom, postavqena po strani od dnevnih stambenih prostora, ali i ne jako
daleko od wih. Sve prostorije stana su prostrane, dobro orijentisane i
dobro osvetqene. Gotovo sve imaju ugra|ene ormare, moderne musandere, i
sve su gotovo sasvim funkcionalno uklopqene u shemu modernog evropskog
stana za jednu porodicu. Konstruktivni sistem ku}e svojom jednostavno-
{}u, uprkos ~iwenici da je na~iwen kombinovawem panelnog i skeletnog
sistema, tako|e je gotovo preuzet iz sarajevske tradicije, mada je ujedno i
prili~no moderan.
Ku}a porodice Kop~i} sasvim pripada svojoj okolini, svom grad-
skom pejsa`u kojem se bez nametawa prilago|ava. Znala~ki koristi pogod-
nosti i — {to je zna~ajnije — nepogodnosti svog polo`aja. Ona po{tuje i
~ak unapre|uje vrednosti autohtone arhitekture na nov, savremen na~in.
Funkcionalna je u svojoj osnovi, racionalna u svojoj konstrukciji, izra-
`ajna i regionalno nadahnuta u svom oblikovawu. Primeweni su doma}i
materijali — kamen i opeka — od kojih je na~iwena ku}a koja kao brod ti-
ho dominira svojom ulicom. Po svemu tome ona je jedan od najsvetlijih pri-
mera regionalno nadahnute, tradicijom istinski i iskreno pro`ete, a
evropski orijentisane sarajevske moderne.
Linija kojoj su jedan od izdanaka arhitekti Muhamed i Reuf Kadi}
svoj po~etak ima u delu Jana Kotere, ili ~ak wegovog u~iteqa Ota Vagnera
pa i Gotfrida Sempera, a do sarajevskih arhitekata ide preko dela Jozefa
Go~ara i Pavela Janaka, Koterinih nastavqa~a na pra{kom fakultetu i u
~e{koj arhitekturi u celini. Ve} Kotera je iz svog stvarala~kog postupka
odstranio eklekticizam i istoricizam, posve}uju}i se svrsishodnom gra-
|ewu u jednostavnim i logi~nim formama. Kasnije se usmerio na doslednu
funkcionalnost koja je svoj odraz imala u tektonskoj koncepciji wegovih
gra|evina i u novom na~inu oblikovawa enterijera. Posle je i Janak, Vag-
nerov saradnik 1906. godine u Be~u pa i Koterin u~enik na pra{koj Viso-
koj tehni~koj {koli, a zatim nastavnik na Akademiji likovnih umetnosti
u gradu u kojem je bio zadu`en i za graditeqsku budu}nost ~uvenih Hrad~a-
na, odstrawivao primenu istorijskih stilova primewuju}i ~iste kubi~ne
forme i usmeravaju}i ih ka funkcionalizmu, sve koriste}i ma{tovito
izabrane materijale (kamen, armirani beton, staklo, fajans) i posebno vo-
de}i brigu o interijeru. Karakteristike ku}e Kop~i} u Sarajevu najboqe
potvr|uju postojawe i efikasno delovawe ove linije u okviru sredwee-
vropskih uticaja na razvoj tipolo{kih posebnosti modernog prostora u
Sarajevu. Ujedno, vrednost ove ku}e je znak velike pa`we koju je Kraqevina