Page 259 - Zbornik 27

264 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

sigurno je imalo va`nu ulogu u tome. Ina~e, arhitekti Korka i Kiverov
diplomirali su na Tehni~kom fakultetu u Zagrebu. A arhitekta Kreki}
studirao je na minhenskoj Akademiji primewenih umetnosti, kao i na Aka-
demiji likovnih umetnosti u Be~u. Radio je u ateqeu Klemensa Holcmajste-
ra u istom gradu, a prema nekim podacima i u Le Korbizjeovom pariskom
ateqeu. U~esnik sarajevskog konkursa za koloniju na Crnom Vrhu bio je i
Zdenko Stri`i}, vi{egodi{wi Pelcigov u~enik i saradnik (1927–1931.
godine), kasnije dve godine samostalan arhitekta u Berlinu a prethodno
student u Drezdenu i Berlinu (1921–1926). Kolonija Crni Vrh u radu Zden-
ka Stri`i}a verovatno je odra`avala savremen pristup nema~ke nove ar-
hitekture i novog urbanizma radikalnih zahteva. Vladimir Poto~wak, za-
greba~ki arhitekta koji je na Tehni~kom fakultetu u tom gradu diplomi-
rao 1926. godine i kasnije radio kod Adolfa Losa u Parizu pa i kod Ernsta
Maja u Frankfurtu na Majni, u~esnik je konkursa za `eqezni~ko stambeno
naseqe u Sarajevu, 1936. godine. Mo`e se samo pretpostavqati kako su iz-
gledale ku}e koje je projektovao za sarajevsko radni~ko naseqe, s obzirom
na Poto~wakovu sklonost povezivawu lokalne tradicije sa modernim sta-
vovima. Imaju}i u vidu evropske arhitekte kod kojih se usavr{avao, te ku-
}e verovatno imaju ve}u vrednost.
Slovena~ki arhitekti Danilo Kocijan i Franc Novak na konkursu
za koloniju Crni Vrh dobili su 3. nagradu, razra|uju}i — izme|u ostalog
— i tipove porodi~nih ku}a. Arhitekta Novak je 1940. godine diplomirao
na be~koj Visokoj tehni~koj {koli, a radio je i kod Le Korbizjea u Parizu.
Kako se to iz prikazanih primera moglo zakqu~iti — a istoj svrsi
mogli bi da poslu`e i oni primeri koji ovom prilikom nisu bili pomnije
razmotreni — u ve}ini porodi~nih ku}a i vila koje su u razdobqu izme|u
dva svetska rata ostvarili sarajevski arhitekti, kao i u wihovim neizve-
denim projektima, o~igledno je prisustvo ideje funkcionalizma. Stvara-
la~ki odnos prema prirodnoj i izgra|enoj okolini, detaqnost u oblikova-
wu, odbacivawe reprezentativnosti, tragawe za zdravim prostorima, ko-
ri{}ewe novih materijala i novih na~ina gra|ewa, samo su neke od karak-
teristika nove sarajevske stambene, i svake druge arhitekture. Sve te gra-
|evine ve} svojim materijalom, a ve}ina i oblikom, u prisnoj su vezi sa
tlom na kojem su nastale. I koliko god je tim materijalima gra|en novi
prostor, toliko su oblici nastojali da ostanu prihva}eni, da se ne izgube
i da se ne name}u u svom okru`ewu. Tako su nastajale ku}e koje u izvesnom
smislu mogu da se podvedu pod pojam regionalne arhitekture. U vremenu
sveprisutne internacionalnosti u arhitekturi ovo bi se mo`da moglo
smatrati slepom ulicom, ali je kasniji razvoj graditeqstva u Sarajevu po-
tvrdio ispravnost puta kojim su krenuli ve} bra}a Kadi}, Grabrijan, [a-
manek i drugi. Na drugoj strani su gra|evine koje u svoju okolinu ulaze kao
nezavisni, strogi i ~isti oblici, isti~u}i se u woj upravo na osnovu kon-