Page 253 - Zbornik 27

258 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

ci otvaraju}i se prema vrtovima u pozadini, sa kojima je ~inila vanredan
plasti~ki sklad. Takve osobine sarajevske ku}e bile su podstrek da se osmi-
sli moderna ku}a u kojoj }e biti prisutne i sve tradicionalne vrednosti.
»... Prije svega, dakle, jedna prostorija, a s tim u vezi: borba s po-
ku}stvom! Prostor u kome se mo`e disati! Ako ho}ete, nazva}emo ga dnev-
nom prostorijom ili divhanom. No}u ga mo`emo pretvoriti u spava}u
prostoriju za djecu, tj. dawu krevete obaramo u ormare u zidu, a vratima tih
ormara pregra|ujemo no}u mu{ku od `enske djece.
Tome prostoru dodajemo jo{ jednu kabinu (tj. spava}a prostorija za
roditeqe) i, dok nemamo jo{ plinskih kuhiwa koje se ne dime, jednu malu
kuhiwu, pa prostor za gorivo (prema ulici) — praonica — kupatilo. Kad
se ne kupam, kadu prekrijem poklopcem, a to mi je sto za rubqe pored kotla
za kuhawe rubqa i za zagrijavawe vode za kupawe; to je sve.
A priroda? To je drvo u atriju, (avliji) izme|u ku}e i ulice. Tako ~o-
vjek ne ispada direktno na ulicu i s ulice mu se ne vidi direktno u utrobu
2
porodice — to je sada sve, ba{ sve.«
Tako je sam arhitekta objasnio nastojawa, svoja i svojih u~enika, da
na podlozi jedne Le Korbizjeove radni~ke ku}e preoblikovawem do|u do
takve ku}e koja }e odgovarati zemqi i wenim qudima. Pri tome su kuhiwu
odvojili od dnevne prostorije, betonske zidove zamenili zidovima od ope-
ke, betonske tavanice drvenim, a betonske ravne krovove drvenim jednovod-
nim krovovima. Za sarajevsku modernu arhitekturu izgradwa ovakvih gra-
|evina bila bi sigurno vredan doprinos, da je do we do{lo. Ipak, i ovakva
kakva jeste — u projektima — radni~ka ku}a Du{ana Grabrijana i wegovih
u~enika je na nivou doga|awa u zemqi i svetu. Ne samo zato {to je u wenom
predlo{ku u stvari Le Korbizjeovo delo.
U toku 1939. godine u Sarajevu je bio raspisan svojevrstan mawi kon-
kurs za projekat porodi~ne ku}e Hamdije Kop~i}a u ulici Milo{a Obili-
}a, iznad Ba{~ar{ije. Tom prilikom jedan od prilo`enih bio je i rad ar-
hitekte gradskog gra|evinskog odeqewa Lavoslava Pavlina koji je 1930.
godine u klasi Jo`e Ple~nika diplomirao na qubqanskom Tehni~kom fa-
kultetu, u kome je o~igledna izvesna nesigurnost u razmi{qawu, kao da jo{
nisu prevagnule ni vrednosti uvre`eno visokovrednog evropskog stanova-
wa niti vrednosti savremene arhitekture utemeqene na doma}oj tradiciji.
Stoga pomalo za~u|uje da je ovaj sarajevski arhitekta bio |ak jednog od vo-
de}ih stvaralaca sredweevropske secesije, pa u izvesnom smislu i moderne,
arhitekte Ple~nika.
Nesigurnosti u odabranom radu, po kome je ku}a Kop~i} uz neke iz-
mene kasnije i izgra|ena, nema. Projekat Reufa i Muhameda Kadi}a dao je

2 Xemal ^eli}, Grabrijan i Sarajevo, Muzej grada Sarajeva, Sarajevo, 1970, 169–170.