Page 261 - Zbornik 27

266 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

Ovaj stav zagreba~kog arhitekte Tomislava Premerla mo`e da se od-
nosi i na arhitekturu sarajevske moderne.

Zakqu~ak

Arhitektonsko stvarala{tvo arhitekata u vremenu Kraqevine Sr-
ba, Hrvata i Slovenaca — Jugoslavije, i to posmatrano na primerima sa-
rajevske moderne, kako se to prema izdvojenim zamislima ili ostvarewima
mo`e oceniti, dostojno nastavqa na tradicijama iz kojih je poteklo. Sa jed-
ne strane ono se zasniva na doma}em graditeqstvu, wegovom tlu i wegovom
iskustvu, a sa druge strane oslawa se na korene i dostignu}a vode}ih sredwe-
evropskih, evropskih i svetskih graditeqskih centara i wihovih {kola.
Wegova specifi~nost i wegova naro~ita vrednost upravo po tom osnovu od-
re|uju Sarajevu posebno mesto me|u svim gradovima u na{oj zemqi.
Svi sarajevski arhitekti koji su u tom gradu stvarali do 1941. godi-
ne, u vreme Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa i ranije, radili su na
re{avawu ~isto arhitektonskih i umetni~kih problema, ali i u okviru
mnogih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih pitawa tragaju}i za novim
mogu}nostima. Wihov rad na izgradwi i regulisawu grada pove}ao je inte-
resovawe javnosti i za arhitektonske istorijske spomenike, a ne samo za sa-
vremeno u arhitekturi. Pokret za moderan prostor i gra|evine i grada na
taj na~in je stavqen na {iru osnovu, dobijaju}i jedinstven karakter. Borba
protiv ranije slu`bene arhitekture vo|ena je ne samo na teoretskom poqu,
nego i u~e{}em arhitekata na konkursima i izlo`bama, pa i u razgovorima
o pitawima savremenog `ivqewa i estetike sarajevskih javnih i drugih
prostora. Svuda i na svakom mestu arhitekti modernog pristupa dokaziva-
li su da svaka gra|evina treba da slu`i u prvom redu svojoj svrsi, da arhi-
tektura treba da jasno zavisi od materijala i tehnike rada. Nisu se zadovo-
qavali simboli~kim nego stvarnim izra`avawem pojedinih funkcija ko-
jima su podre|ivali svoju ma{tu i tako modelovali forme, fasade i ceo
prostor, kod najboqih primera obavezno jednostavan u koncepciji, ener-
gi~no istaknute konstrukcije, velikih povr{ina na fasadama sa velikim
i dugim staklenim stenama, sa ravnim krovom, bez venaca i prozorskih
ukrasa. Boju su koristili kao nov ~inilac, da bi poja~ali plasti~ki izraz
povr{ine fasade i wenih pojedinih delova. Upravo tako je sarajevska ar-
hitektura stvorila svoje karakteristi~ne oblike, u mnogo ~emu druga~ije
od ostalih u zemqi i inostranstvu, daju}i svoj pun doprinos vremenu koje
karakteri{u mnogobrojni napredni pokreti u arhitekturi. A to je bilo
mogu}e pre svega zahvaquju}i dobronamernosti i urednoj organizovanosti
dr`ave u kojoj su stvarali arhitekti moderne graditeqske kulture.
Dokaza da je bilo tako ima, evo, jako mnogo.
Izgra|ena ili ne, arhitektura koja je tokom dvadesetih i tridesetih
godina ovog stole}a, u vreme postojawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-