Page 256 - Zbornik 27

NZ27/2003 ARHITEKTURA PORODI^NIH KU]A I VILA... 261

Srba, Hrvata i Slovenaca — Jugoslavija poklawala arhitekturi u Saraje-
vu, na direktne ili indirektne na~ine.
Visoka vrednost ku}e porodice Kop~i} dodatno je nagla{ena prisu-
stvom — u neposrednom susedstvu — porodi~ne jednospratnice gra|evin-
skog tehni~ara Svetislava Hrisafovi}a, izgra|ene 1936. godine. U potra-
zi za ve}om izra`ajno{}u i u `eqi da se postigne modernost — a to svaka-
ko treba ceniti — zanemarene su u toj gra|evini ne samo vrednosti wene
okoline, nego i neke vrednosti udobnog stanovawa. U sarajevskoj arhitek-
turi tog vremena ovo, ipak, nije usamqen primer.
Veliki broj porodi~nih ku}a i vila projektovanih za bogatije tr-
govce, zanatlije i slu`benike, Sarajevu je ostavio i graditeq Frawo La-
vren~i}. Ovaj stvaralac nije nikada dospeo do arhitektonske diplome, ali
je wegova vatrena `eqa da stvara arhitekturu zajedno sa prirodnim darom
i ve{tinom samoobrazovawa potvr|enom krupnim uspesima na konkursima
kada je stao rame uz rame sa vode}im jugoslovenskim arhitektima (Kregar i
Mu{i~, pa i Dencler i Kauzlari}, Milovan Kova~evi}, Pi~man i Aladar
Barawaj, Bauer i Haberle, Bajlon, Baldasar, Ciciliani i Kodl, a posle i
bra}a P. i B. Krsti} i Bra{ovan) odredila Lavren~i}u visoko mesto me|u
sledbenicima sredweevropske i evropske moderne graditeqske ideje u Sa-
rajevu. Zavr{iv{i arhitektonski smer na Tehni~koj sredwoj {koli u Qu-
bqani 1924. godine, Frawo Lavren~i} je ~etiri godine kasnije zapo~eo
studije na Nema~koj tehni~koj visokoj {koli u Pragu. Svoje znatno isku-
stvo ve} u po~etku stvarala~kog delovawa obogatio je radom u birou in`e-
wera Hadla i Hajeka u Rudnicama na Labi, kao i in`ewera Krofte u Pra-
gu, sve do 1927–1928. godine. Ku}a Antonije Lavren~i} u Abdi}evoj ulici,
na Mejta{u, izgra|ena je za graditeqevu porodicu.
Na strmom zemqi{tu, na krivini dve ulice sme{tena je ku}a sa dva
dvosobna stana, od kojih je drugi bio namewen iznajmqivawu. U suterenu su,
pored gara`e, sme{tene prostorije za centralno grejawe, mada je ostavqena
mogu}nost zagrejavawa prostorija i pojedina~nim grejnim telima. Dva isto-
vetna stana sme{tena su na prvom i drugom spratu. Svaki od wih ima ve}i
ulazni hol iz koga se dospeva do stambene kuhiwe sa ostavom, velike dnevne so-
be i odvojenog prostora za spavawe sastavqenog od jedne sobe sa lo|om i kupa-
tila. Uz dowi stan arhitekta je projektovao i svoj kancelarijski prostor. Ve}
ovakav raspored prostora razli~itih namena svrstava ovu ku}u me|u ostvare-
wa funkcionalno promi{qene, nove arhitekture. Kada se u vidu ima i zani-
mqivo re{en ugao gra|evine, zaobqen u {irokom potezu i ostakqen dugim ho-
rizontalnim prozorom, te mala, ali likovno izra`ajna lo|a, mora se zakqu-
~iti da su skromna arhitektonska sredstva, podr`ana temeqitim poznavawem
mogu}nosti savremene arhitekture, dovela i ovde do vrednog rezultata. Taj re-
zultat je utoliko ve}i {to se radi o zgradi izrazito promi{qene dispozici-
je, podignutoj na tesnom prostoru izme|u dve postoje}e gra|evine.