Page 262 - Zbornik 27

NZ27/2003 ARHITEKTURA PORODI^NIH KU]A I VILA... 267

naca — Jugoslavije, nastajala u Sarajevu ili su je u drugim mestima stvara-
li sarajevski arhitekti i graditeqi, u svom sadr`aju je vrlo raznovrsna.
Osmi{qavana u sprezi doma}e tradicije i raznovrsnih sredweevropskih
uticaja preuzetih u inostranim, pa i jugoslovenskim centrima delom takve
orijentacije, arhitektura sarajevske moderne proiza{la je iz novog na~i-
na `ivqewa, iz novog vremena i novih zahteva. Ona je na sarajevskom tlu
svoje korene imala u razvijenoj doma}oj kulturi stanovawa, u ostvarewima
koja su u sebi sadr`ala te`we koje je i ona sama po{tovala. Sarajevske ku}e
za svoje merilo imale su ~oveka i wegove `ivotne potrebe kojima su se pot-
puno prilago|avale. Nisu posedovale ni{ta suvi{no i u potpunosti su is-
kori{}avale sve prednosti materijala za izgradwu i terena. Smi{qeno su
postavqane u svoju okolinu, ~esto u prirodu, sa ba{tama i letwim kuhiwa-
ma, otvarane lepim pogledima kojima Sarajevo obiluje, mada ve}im delom
zatvorene prema ulici. Imale su razra|enu unutra{wu dispoziciju, ali i
spoqa{wu. Name{taj u wima bio je prakti~an i udoban. Zadovoqavao je
sve potrebe stanara.
Svrsishodnost i prilago|avawe uslovima okoline pri gra|ewu ku-
}a u Sarajevu nisu nikada dolazili u pitawe. Grad je jo{ od vremena
austro-ugarske okupacije raspolagao razvijenom infrastrukturom (ulice,
regulacione linije, vodovod i kanalizacija — ki{na odvojena od fekalne,
i to me|u prvima u Evropi).
Bave}i se prostorom svestrano, tra`e}i wegov novi izraz bli`i
osnovnim htewima savremenog ~oveka, arhitekti sarajevske moderne i dru-
gi delatnici novog duha sa zanimawem su prihvatali i obra|ivali razli-
~ite projektantske zadatke. Pri tome su neki od wih radili na gotovo svim
vrstama gra|evina kakve su u to doba bile gra|ene u Sarajevu. Skoro da nije
bilo nagla{enijih usmerewa za odre|ene vrste zgrada, bar ne u dana{wem
smislu. Istra`iva~ka i stvarala~ka nastojawa ve}ine arhitekata nastoja-
la su da se potvrde u mnogim vidovima modernog gra|ewa.
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca — Jugoslavija, ovaj prilog to
jasno potvr|uje, imala je znatnu kulturu sopstvenog graditeqstva, izraslu
na jakoj podlozi i usmerenu ka krupnim vrednostima. Sarajevo kao jedan od
zna~ajnijih wenih gradova, premda verovatno tek peti ili ~ak kasniji u ta-
da uvre`enom redosledu (iza Beograda, Zagreba, Subotice, Qubqane, pa
mo`da i Skopqa, Splita i nekih drugih) svojom arhitekturom pripada
svetu, Evropi, Sredwoj Evropi i jugoslovenskom prostoru. U razdobqu iz-
me|u dva svetska rata, u vreme kraqevske i gra|anske ju`noslovenske dr`a-
ve, razvoj graditeqstva tog grada nije bio zapostavqen, ponajmawe ne od
strane dr`ave u kojoj se Sarajevo nalazilo. Dvadesete i tridesete godine
dvadesetog veka u arhitekturi nekada glavnog grada biv{e Bosne i Herce-
govine predstavqaju vek sveta, ~ak Amerike a dabome Evrope, Sredwe
Evrope i slovenskog juga.