Page 251 - Zbornik 27

256 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

ne sarajevski graditeq iz prethodne generacije, tehni~ar Milo{ Miladi-
novi}. Uprkos izvesnoj programskoj razlici — jer ovde se radilo u stvari
o stambenoj zgradi sa dva jednaka stana od kojih je jedan verovatno trebalo
da bude namewen iznajmqivawu — napredak koji je moderna arhitektura u
Sarajevu u~inila u toku ~etvrte decenije je vidan. U svojoj savremenosti
ona je iza sebe ostavila »barokna« stepeni{ta, »secesijske« terase, zaple-
tenu dispoziciju, »dinami~nost« ranijih vremena i sekvence povezane ne
sa funkcijom, nego sa reprezentativno{}u.
Jedno od retkih arhitektonskih ostvarewa arhitekte Du{ana Gra-
brijana u Sarajevu je ku}a Radeta Galeba u ulici A{ikovac, na severnim
gradskim padinama. Ta ku}a je po svemu prose~no re{ewe savremene arhi-
tekture, bez izrazitijih pomaka, po~ev{i od uobi~ajene dispozicije, pa do
neupadqivog oblikovawa. Izgleda da ovaj arhitekta — ako je mogu}e sudi-
ti po ovom primeru — nije primenio sva ona najvi{a dostignu}a modernog
gra|ewa koja je upoznao tokom studija u klasi Jo`e Ple~nika na qubqan-
skom Tehni~kom fakultetu (gde je 1924. godine i diplomirao) kao ni sazna-
wa do kojih je do{ao na pariskoj [koli lepih umetnosti koju je poha|ao
slede}e dve godine, saznawa koja je u svojim teoretskim radovima temeqito
i vatreno zastupao. Ina~e, u Sarajevu je arhitekta Grabrijan najpre radio
u Gra|evinskoj direkciji, a onda kao predava~ istorije arhitekture na Dr-
`avnoj tehni~koj sredwoj {koli koja je u znatnoj meri, ve} decenijama una-
zad, usmeravala razvoj doma}eg graditeqstva u sredweevropskom i evrop-
skom smislu. Svoja predavawa zasnivao je na nu`nosti da se stvarala{tvo
temeqi na tradiciji i nasle|u sredine, na privla~nosti tradicionalnih
gra|evina i wihovih prostornih re{ewa. Nasle|u je prilazio reali-
sti~no i sociolo{ki, nastoje}i da bude kreativan u preno{ewu eti~kih,
funkcionalnih i prostornih vrednosti u moderno graditeqstvo. @eleo je
da osmisli tipi~nu doma}u ku}u jasnih autohtonih i eti~kih i prostornih
karakteristika uspevaju}i da — bar kad se radilo o wegovom teoretskom i
pedago{kom delu — ostane na nivou najnovijih dostignu}a Le Korbizjea,
Losa pa i Alta ~ija je teoretska dela prevodio za jugoslovenske ~asopise.
Posebno mu je drag i odre|uju}i bio Le Korbizjeov odnos prema nasle|u
ovog dela evropskog jugoistoka, odgovaraju}i i wegovim pogledima. ^iwe-
nice do kojih je u teoretskom radu dolazio uklapale su se u wegova i {ira
moderna nastojawa. Zrelost u teoretskom i pedago{kom smislu ovaj filozof
arhitekture dostigao je u zajedni~kom funkcionalisti~kom i ~ak puri-
sti~kom radu sa izvrsnim projektantom Jurajem Najdhartom, radu koji je Sa-
rajevu na osnovu wegovog nasle|a omogu}io daqi razvoj regionalne note u
sopstvenoj arhitekturi, prevashodno zahvaquju}i posleratnom Najdharto-
vom anga`manu na Arhitektonskom fakultetu u tom gradu osnovanom 1949.
godine. A svoje bogato teoretsko iskustvo sam Du{an Grabrijan prenosio je
po zavr{etku 2. svetskog rata studentima qubqanskog Tehni~kog fakulteta.