Page 250 - Zbornik 27

NZ27/2003 ARHITEKTURA PORODI^NIH KU]A I VILA... 255

merom, Kleom, Kandinskim, Mohoq-Na|em, Brojerom, Bajerom, Mis van der
Roeom i Tajgeom. Rajsov internacionalisti~ki i izrazito logi~an funkci-
onalisti~ki stav u ovom primeru upotpuwen je podjednako logi~nom kon-
strukcijom i formom jasne ~istote. Sledstveno tome, sarajevski arhitekta
uspeo je da projektuje gra|evinu koja je objediwavala najboqa usmerewa sve
tri grupe ~e{kih modernista: avangardnih konstruktivista, izrazitih
funkcionalista i onih izme|u — prema podeli o kojoj je bilo re~i u stavu
Vladimira [lapete, istra`iva~a ~ehoslova~ke savremene arhitekture.
Rajsova vila za Sarajevo je centralni deo gra|evinskog sklopa koji
~ine jo{ dve stambene zgrade istog vlasnika namewene iznajmqivawu i po-
stavqene bo~no oko istog dvori{ta. ^vrsta veza arhitekture i wene oko-
line, izme|u enterijera i eksterijera, kao i izme|u delova arhitektonskog
ansambla jasno sledi istovrsna nastojawa u Evropi, sa svega nekoliko go-
dina zaka{wewa. Po svemu tome ova vila se mo`e povezati i sa nekim jako
poznatim primerima u svetu, recimo tako|e sa vilom Tugendat arhitekte
Ludviga Mis van der Roea. Treba opet re}i da je sredina u kojoj je sarajev-
ski stvaralac oformqen bila stalno povezana sa maticom modernog po-
kreta, kojoj je pripadao i pomenuti nema~ki arhitekta, ali su se u woj nala-
zili i: Los, Pere, Le Korbizje, Oud, Duiker, [arun, Gropijus, Brojer, Stam,
Dobrovi}, pa i ruski konstruktivisti.
Novi impulsi u dru{tvenoj ulozi arhitekture imali su stanovawe u
centru interesovawa. Rasko{na dispozicija prizemnog dela stana Danila
]orovi}a jasno pokazuje do ~ega mo`e da dovede dobra saradwa nadarenog
savremenog arhitekte i finansijski mo}nog privatnog investitora. Ceo
prostor stana izdeqen je na nekoliko zasebnih celina, okupqenih oko ve-
likog prijemnog hola. Na jednoj strani su radni prostor i spava}a soba ku-
}evlasnika. Na drugoj, ju`noj strani, a sa pogledom na centralni deo Sara-
jeva i Trebevi}, sme{tene su ~etiri velike spava}e sobe sa kupatilom. Na
tre}oj strani je kuhiwa sa ostavom i prostorijom za poslugu, kao i veza sa
podrumskim delom ku}e. Iz centralnog hola stepeni{tem se dospeva u
spratni deo stana, na~iwen — kao da je u pitawu ateqe — od jedne prostra-
ne sobe sa kupatilom i predprostorom, a oivi~en sa svih strana ogromnom
terasom bogatom raznovrsnim vidicima. Terase su, ukqu~uju}i i onu sme-
{tenu u prizemnom delu stana i spojenu sa okolnim vrtom, jedna od najve-
}ih vrednosti ove ku}e sme{tene u jednom od najlep{ih sarajevskih prede-
la. Koliko god dispozicija bila zaista rasko{na, toliko su fasade vile
Danila ]orovi}a jednostavne i ~iste, sasvim skromne. Velike, jedinstvene
mase, probijene velikim horizontalnim prozorima i no{ene stubovima
podrumskog dela zgrade izgledale bi glomazne i oku nedoku~ive, da ih u
wihovom rastu nije usmeravala znala~ki vo|ena ruka arhitekte Rajsa.
Deset godina pre ovog, za istog vlasnika i za istu lokaciju bio je
ura|en jo{ jedan projekat vile Danila ]orovi}a. Izradio ga je 1930. godi-