Page 249 - Zbornik 27

254 Predrag V. Milo{evi} NZ27/2003

jevu radio u sopstvenom projektantskom birou ~iji je saradnik bio i ta-
lentovani zagreba~ki arhitekta Hinko Bauer. Arhitekta Rajs je u svom bi-
rou delovao sve do 6. 4. 1941. godine kada je iz stana i ateqea na vrhu nebo-
dera @eqezni~ke stambene i kreditno-potporne zadruge odveden u hrvat-
ski koncentracioni logor Jasenovac. Na `alost, Isidor Rajs je ubijen u
tom logoru uo~i wegovog oslobo|ewa, tako da nije imao priliku da se u
potpunosti ostvari u jugoslovenskom prostoru niti negde drugde.
U svom hvale vrednom ukupnom delu ovaj sarajevski arhitekta ima i
nekoliko projekata i izvedbi porodi~nih ku}a i vila. Adaptacija i nado-
gradwa vile Altarac u ulici Mjedenica u Sarajevu izvr{ena je 1937. godi-
ne prema wegovom projektu. Ovakav projekat — pogotovo u situaciji kada
nije mogu}e dokumentovano utvrditi udeo arhitekte Rajsa u odre|ivawu sa-
da{weg oblika ove ku}e — ne mo`e zna~iti ~isto modernu arhitekturu, s
obzirom na ~iwenicu da se o~igledno radi o gra|evini iz austro-ugarskog
razdobqa, sa upadqivim tragovima tzv. »bosanskog sloga«. Ipak, te{ko se
oteti utisku — naro~ito ako se ima u vidu vlasnikov stan sme{ten na pr-
vom spratu — da je celu osnovu preradila ruka sa izrazito funkcionali-
sti~kim na~inom razmi{qawa. Velika i visoka staklena vertikala kojom
je osvetqeno unutra{we stepeni{te jo{ je jedan znak modernosti Rajsovog
graditeqskog zahvata izvr{enog na odmereni na~in pra{ke moderne.
Za razliku od prethodne ku}e, vila Danila ]orovi}a koju je u sara-
jevskoj Trumbi}evoj ulici (danas ulica Mustafe Golubi}a) projektovao
isti arhitekta, 1940. godine, izrazit je primer posvema{we modernosti.
Da je nekim slu~ajem i izgra|ena, a naro~ito da je postala deo znatnije ur-
banisti~ke celine odgovaraju}e svojoj vrsti, ova vila bila bi jedan od naj-
boqih dokaza uspe{nosti funkcionalisti~kog stvarala{tva u Sarajevu.
Wena potpuno savremena mikro-urbanisti~ka koncepcija, novosti u wenoj
armirano-betonskoj gotovo lepr{avoj konstrukciji i dispozicionim re-
{ewima koja sadr`i, u potpunosti slede svoje ~e{ke, a time i nema~ke uzo-
re, istovrsna ostvarewa Pavela Janaka u primernoj koloniji na Babama u
Pragu, na primer. Ujedno, ova ku}a je jedan od najboqih primera koji preko
arhitekte Rajsa (sarajevskog nastavqa~a wegovog pra{kog u~iteqa Ro{ko-
ta koji je opet Koterin |ak, a time na samosvojan na~in i Vagnerov sledbe-
nik) o pra{koj arhitektonskoj {koli govori kao o instituciji u vreme
Prve ^ehoslova~ke Republike sasvim nove orijentacije u umetnosti: ume-
sto tradicionalnog be~kog pristupa uzor su postale Francuska (Le Kor-
bizje), Holandija (De Stajl i Amsterdamska {kola), a naro~ito Bauhaus.
Izrazita funkcionalnost vile Danila ]orovi}a, wena stroga jednostav-
nost i ~vrste mase bez suvi{nog ukrasa zasnovane na doslednoj primeni ar-
miranog betona, naime, nalaze se na liniji koju je u toj ~uvenoj nema~koj vi-
sokoj {koli za oblikovawe zapo~eo arhitekta Gropijus, ranije saradnik
arhitekte Berensa, zajedno sa drugim nastavnicima: Itenom, Mejerom, [le-