Page 209 - Zbornik 27

Mare Janakova UDK 725.85 (497.11) "1931/1936"
Skopqe

SOKOLSKI DOM U U@ICU — ISTORIJA I ARHITEKTURA

Sokolski panslovenski pokret, nastao u ^e{koj sredinom devetnae-
stog veka, na na{im prostorima je bio posebno popularan u periodu izme-
1
|u dva svetska rata. Prihva}eno jo{ u vreme osnivawa Kraqevine Srbije
(1882), sokolstvo se intenzivno razvijalo do sredine tridesetih godina
dvadesetog veka, obuhvataju}i u po~etku usko beogradsko podru~je, a kasni-
2
je i unutra{wost. Glavni ciq sokolstva, osim organizovanog telesnog ve-

1 Osniva~ sokolstva (gimnasti~kog i organizovanog telesnog ve`bawa) u svetu je ~e{ki
profesor filozofije dr Miroslav Tir{ (1832–1884). Prilikom osnivawa ~e{kog te-
leve`benog dru{tva, bio je pre svega podstaknut te`wom ka ja~awu nacionalne svesti
svog naroda (stvaraju}i otpor germanskim uticajima prisutnim vekovima unazad) i
sveslovenske saradwe. Wegov blizak saradnik, Emanuilo Toner, predlo`io je 1862. go-
dine da se imenu ovog dru{tva doda ime »sokol«, vo|en pre svega simboli~nim osobi-
nama ove ptice: smelo{}u, plemenito{}u, hitrinom, odva`no{}u, juna{tvom, bistro-
oko{}u. Soko se, ina~e, vrlo ~esto pojavquje u jugoslovenskoj narodnoj kwi`evnosti:
soko je nerazdvojni drug Marka Kraqevi}a, pojavquje se i sa Milo{em Obili}em,
Stahini} Ban je soko »da takoga ne ima sokola«, majka Jugovi}a ima »devet sina, devet
sokolova«, soko je i Starina Novak, Stari Vujadin, Mali Radojica, Hajduk Veqko...
Tih godina je upravo jugoslovenska narodna kwi`evnost do`ivqavala pravi trijumf
u Evropi (a posebno u ^ehoslova~koj). U narednim decenijama, pod ovakvim nazivom
ovaj pokret }e se {iriti po Evropi, dok }e najja~e korene uhvatiti upravo na jugoslo-
venskim prostorima.
2 Za~eci sokolstva u Srbiji javili su se u Beogradu 1857. godine kada je slikar Stevan
Todorovi} otvorio svoju slikarsku {kolu u kojoj je pored slikawa predavao i gimna-
stiku i borewe. Sprave za ve`bawe su bile dosta skromne — bili su to tzv. krugovi
(vide se dobro na Todorovi}evoj slici »Gimnasti~arska dru`ina«). Ve`bane su i ve-
`be na zemqi i postrojavawe. Kada se broj ve`ba~a pove}ao na ~ak 80 omladinaca, dru-
{tvo se 1860. godine uselilo u prostorije Turskog hana. Zbog odlaska Steve Todorovi-
}a van Srbije radi studija 1865. godine, dru{tvo je prestalo sa radom. Tek }e 1882. go-
dine biti obnovqeno, pod nazivom »Prvo beogradsko dru{tvo za gimnastiku i ve`ba-
we« od strane dr Vladana \or|evi}a. Ova godina (kada je organizovano i prvo javno
borewe) predstavqa kqu~nu godinu beogradskog sokolstva iako je re~ »soko« u{la u
zvani~an naziv tek devet godina kasnije (»Beogradsko gimnasti~arsko dru{tvo So-
ko«). Godine 1892. osnovano je i sokolsko dru{tvo »Du{an Silni«. Nakon ujediwewa
ovih dru{tava u jedinstveni »Savez srpskih sokolskih dru{tava Du{an Silni«, so-
kolski pokret u Kraqevini Srbiji sve se ja~e povezuje sa sokolskom organizacijom u
Pragu, dok se broj ~lanova i ugled ekstremno pove}ava. Kao ~lanovi — sokolovi ja-
vqaju se i najugledniji ~lanovi dru{tva: ministri, profesori, lekari, umetnici, dok
je za stare{inu izabran sam princ prestolonaslednik \or|e. Balkanski i Prvi svet-