Page 212 - Zbornik 27
P. 212
216 Mare Janakova NZ27/2003
U`icu 1911. godine, prikupqan je novac za podizawe doma i ~uvan u banci
u specijalnom fondu. Na dobrovoqnoj bazi i putem prihoda sa priredaba,
prikupqeno je dovoqno sredstava da se 1931. otpo~ne zidawe. Ostatak po-
trebnog novca obezbedila je dr`ava. Kamen temeqac polo`en je 1. juna
1931. Iste godine dom je stavqen pod krov ali se sve do 1934. dru{tvo kori-
stilo starom gimnazijskom salom. Naredne godine dom je bio zavr{en i
7
useqen. Po svemu sude}i, zavr{ni radovi na objektu trajali su i prvih me-
8
seci 1936. godine.
U periodu U`i~ke republike, u jesen 1941. godine, u zgradi Sokolane
odr`an je niz politi~kih i kulturnih manifestacija. Tu je radila i kul-
turno-umetni~ka ~eta U`i~kog partizanskog odreda. U toku rata Sokol-
ski dom je ozbiqno o{te}en pa je kraj rata do~ekao polurazru{en. Posle
oslobo|ewa zemqe, rad sa novim gimnasti~kim dru{tvom opet je poveren
iskusnom Jehli~ki. Sokolana je renovirana i osposobqena za rad. Tada je
ona, kao kulturno-istorijski spomenik, stavqena pod za{titu dr`ave. Se-
damdesetih godina, prilikom trasirawa pruge Beograd — Bar, nadle`ni
urbanisti odlu~ili su da sru{e ovaj objekat jer je, navodno, stati~ki bio
ugro`en vibracijama prilikom prolazaka vozova obli`wom prugom. Tako
je 7. aprila 1974. godine ovo zna~ajno umetni~ko ostvarewe nestalo sa lica
9
zemqe.
10
Projektant U`i~kog sokolskog doma, arhitekt Momir Korunovi},
bio je najzna~ajniji i najplodniji graditeq sokolskih domova u me|urat-
11
noj Jugoslaviji. Poznato je da je projektovao dvadeset sedam sokolskih
objekata, od kojih je {esnaest i realizovano. Zajedno sa nekada{wim U`i-
~kim, sokolski domovi u Kumanovu, Bijeqini i »Matica« u Beogradu
men-kosturnicu na Zebrwaku kraj Kumanova (1936–1937) i dr. O wegovom `ivotu i ra-
du v.: A. Kadijevi}, Momir Korunovi}, Beograd 1996. (sa starijom literaturom).
7 G. M. Cvijovi}, Nastanak i razvoj sokolstva u U`i~kom kraju, U`i~ki zbornik 3, Ti-
tovo U`ice 1974, 446.
8 Anonim, U U`icu je podignut sokolski dom, Pravda 16. 8. 1936, 14.
9 Povodom ru{ewa doma, napisan je iste godine ~lanak u U`i~kom zborniku (Gordana i
Milijan Cvijovi}, Nastanak i razvoj sokolstva u U`i~kom kraju, U`i~ki zbornik br.
3, Titovo U`ice 1974, 429–450) koji predstavqa do danas jedini celovitiji osvrt na
ovu temu. Me|utim, arhitektura Sokolane dotaknuta je u samo nekoliko re~enica.
10 Vidi napomenu 6.
11 Kako je jedan od najva`nijih ciqeva sokolskog pokreta negovawe nacionalnih vredno-
sti, to su se ideali ovog pokreta delimi~no otelotvorili i u arhitekturi, daju}i sna-
`an impuls teku}em nacionalnom stilu. Stoga je sasvim razumqivo {to je najve}i deo
ovakvih objekata sagra|en u nacionalnom stilu, poprimaju}i karakteristike svoje re-
gije. Kada se radi o srpskim krajevima, sve do tridesetih godina graditeqi sokolskih
domova inspiri{u se moravskom crkvenom arhitekturom i elementima stare moravske
ku}e. Upotreba folklornih elemenata i tipi~ne sokolske dekoracije sve se vi{e gubi
tokom ~etvrte decenije, da bi kona~no, wenim krajem, ustuknula pred strogom funkci-
onalno{}u i bezornamentalno{}u koje je donela moderna arhitektura.
