Page 210 - Zbornik 27

214 Mare Janakova NZ27/2003

`bawa i vaspitawa, bio je da u narodu odneguje zdravu, prosve}enu, kultur-
3
nu i moralno sna`nu omladinu. Kroz kulturne i sportske manifestacije
te`ilo se o~uvawu nacionalnih vrednosti i obi~aja, narodnog duha i {i-
4
rewu panslovenske ideje.
Na poziv srpskog Ministarstva prosvete do{lo je po~etkom 1911.
godine devet ~e{kih sokolskih predwaka za u~iteqe sokolske gimnastike u
sredwim {kolama u: Beogradu, Kragujevcu, Po`egi, [apcu, Ni{u, Kru-
{evcu, U`icu, Pirotu i Vaqevu. Jedan od wih bio Jozef Jehli~ka (1891–
–1986), planiran za »nepoznato ali do sada bratsko U`ice«. Wegova aktiv-
nost u ovom kraju traja}e narednih pedeset godina. On je bio prvi gimnazij-
ski nastavnik gimnastike i osniva~ prvog sokolskog dru{tva u U`icu
5
(1911. godine). U po~etku, aktivnosti sokolskog dru{tva odvijale su se u
ve`baonici tada{we Gimnazije i na otvorenom prostoru. Kada je 1922. go-
dine ovo dru{tvo preraslo u U`i~ku sokolsku `upu, u wenu nadle`nost
pripao je {iri u`i~ki kraj i oblast Sanxaka. Aktivnosti ovog dru{tva
zna~ajno su pro{irene: 1925. godine organizovan je pozori{ni odsek (dok

ski rat prekidaju rad dru{tva ali se ono obnavqa 1919. godine, kada su se pod imenom
»Jugoslovenski sokolski savez« ujedinili srpski, hrvatski i slovena~ki »Soko«. Po-
{to je tada{wa sokolana bila mala (prostorije u zgradi tada{we Druge mu{ke gimna-
zije), sagra|en je nov Sokolski dom na uglu Deligradske i vojvode Milenka (temeqi su
postavqeni 1929. godine a dom je sve~ano otvoren 1936. godine). Arhitekt ovog objekta,
poznatog kao »Matica« bio je Momir Korunovi} a dom je ubrzo, jo{ za vreme gradwe,
dobio zvani~ni naziv »Sokolski dom Kraqa Aleksandra«. Godine 1930. dru{tvo usva-
ja naziv »Savez sokola Kraqevine Jugoslavije«, a na ~elu se na{ao prestolonaslednik
Petar (Sokolski zbornik, uredio Ante Brozovi}, Beograd 1934–35, v. posebno poglavqe
»Srpsko sokolstvo«).
3 Soko i sokolski pisac dr Milorad Dragi} je zabele`io: »Kroz pojedinca uzdi`e se i
narod. Tra`imo u sebi i u svakom ~oveku samo ono {to je dobro i to negujmo...« O ovoj
problematici v. jo{: Dr P. Jovi}, Sokolska misao, wen zadatak i ciq, Beograd 1936;
Drago Fu}ak, [to je to sokolstvo ili put po kome }u postati ~ovek, Ogulin 1927; D.
Bogunovi}, Osnovi sokolske ideologije, Zagreb 1934.
4 Slovenska ideja i slovensko sokolstvo na delu. O desetogodi{wici opstanka Jugoslo-
venskog sokolskog saveza, Qubqana 1929.
5 Talas sokolstva se vrlo brzo po~eo da {iri i izvan Beograda. Osnivaju se sokolska
dru{tva u: Ni{u, Kragujevcu, [apcu, Vaqevu, Novom Sadu, Zaje~aru, ^a~ku... Tako je i
u U`icu 1911. godine osnovano Sokolsko dru{tvo na ~ijem ~elu se na{ao stare{ina
Sima Jawu{evi}. Prve decenije rada ovog dru{tva obele`ili su istaknuti sokolski
radnici: Josip Jehli~ka, ^eda Popovi}, Pavle Vuji}, Filip Trifunovi}, Miqko
Popovi} i dr. ^lanovi dru{tva (kasnije `upe) u~estvuju na sletovima koje organizuju
okolne `upe i Jugoslovenski sokolski savez, kao i na svesokolskim sletovima u Pragu.
Sletovi u samom U`icu odr`ani su 1926. i 1928. godine. Godine 1930. U`i~ka sokol-
ska `upa (~esto pomiwana i kao @upa Zlatiborska) brojala je 2000 ~lanova i to raspo-
re|enih u 9 dru{tava i 2 seoske ~ete. Na ~elu stare{instva bili su \or|e Dra{ki} i
Vladeta Mileti}, a na~elnik je bio Josip Jehli~ka (Du{an Cvetkovi}, Sokoli i sokol-
ski sletovi, Beograd 1998).