Page 214 - Zbornik 27
P. 214

218                          Mare Janakova                      NZ27/2003


                         izgledao kao da se sastoji od vi{e raznolikih zgrada, nejednake visine i
                         arhitektonske obrade. Najobimniji bio je sredi{wi deo gra|evine, name-
                         wen gimnasti~koj sali i pokriven ~etvorovodnim krovom, dok su visinski
                         predwa~ile dve stepeni{ne kule na bo~noj fasadi. Nepravilna, pribli-
                         `no pravougaona osnova (dimenzija 45 h 38 metara), zdawe odre|uje kao
                         objekat longitudinalnog plana. Svaka fasada je obra|ena razli~ito, poka-
                         zuju}i te`wu projektanta da svi wihovi delovi budu podjednako dekorisa-
                                                           15
                         ni bez obzira na oblik i dimenzije. Monumentalnost i strukturna slo`e-
                         nost zdawa ogledaju se u wegovoj veli~ini, razu|enosti i komponovawu ma-
                         sa, kao i sistemu polihromne spoqne dekoracije. Najreprezentativnije su
                         bile dve fasade: ona okrenuta gradu i ona pored zlatiborskog puta.
                               Glavno pro~eqe na severnoj strani zgrade komponovano je harmo-
                         ni~no i simetri~no. Kao i na ~itavoj gra|evini, iznad sokla su se nalazi-
                         la dva niza prozora: prvi, sa ~etvorougaonim otvorima (u kojima se ose}a
                         uticaj moderne arhitekture), ozna~avao je zonu visokog partera, dok je onaj
                         iznad, sa zalu~enim otvorima, pripadao zoni sprata. Upravo lu~ni otvor
                                                                                               16
                         predstavqa najkarakteristi~niji element Korunovi}evog graditeqstva.
                         Kao takav, javqa se u razli~itom rasporedu i dimenzijama i kombinovan sa
                         pravougaonim prozorima, ~ime se posti`e izrazita dinami~nost i ekpre-
                         sivnost kompozicije i ritmi~ko bogatstvo fasada. Masa ovog dela gra|e-
                         vine, idu}i ka sredini, stepenasto je bila izvu~ena ka spoqa{wosti. Naji-
                         stureniji i najvi{i deo, ulazni aneks, bio je natkriqen dvovodnim krovom
                         i tako|e diferenciran na dve zone: dowu, u obliku trema sa dva betonska
                         stupca koji nose doksat iznad (tako|e ~est folklorni element u Korunovi-
                         }evom stvarala{tvu, kao i oblici upotrebqenih dvovodnih i ~etvorovod-
                         nih krovova), dok zavr{etak predstavqa zabat na ~ijem je vrhu izvedeno po-
                         stoqe za ogromnu skulpturu sokola ra{irenih krila. U pozadini elevaci-
                         je pru`aju se jo{ vi{i delovi: stepeni{ne kule na bo~noj strani i cen-
                         tralni deo zgrade prekriven ~etvoroslivnim krovom. Ako se ovome doda i
                         {est visokih dimwaka (izvedenih potpuno u stilu moravske ku}e, sa izra-
                         `enim orijentalnim prizvukom na kome se posebno insistiralo u nacrtu,
                         {to je delimi~no realizovano), izuzetna uslo`wenost i dinami~nost masa
                         u elevaciji dolaze do punog izra`aja.
                               Bo~na, zapadna fasada doma, tako|e je reprezentativno obra|ena. U
                         wenom sredi{wem delu, flankiranom sa dve visoke stepeni{ne kule, po-
                         novqeni su trem i terase, s tim da je trem sada izveden u zatvorenoj varijan-
                         ti a terasa u otvorenoj. Asimetrija na ovoj fasadi jo{ je vi{e izra`ena od
                         prethodne. Korunovi} je ~esto na svojim sokolskim domovima pribegavao
                         kompoziciji zgrade sa visokim kulama (Bijeqina, Kumanovo, Obrenovac),



                         15  A. Kadijevi}, nav. delo, 88–90.
                         16  Z. Manevi}, Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, Beograd 1999, 100–104.
   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219