Page 213 - Zbornik 27

NZ27/2003 SOKOLSKI DOM U U@ICU... 217

predstavqaju remek-dela ove vrste graditeqstva na jugoslovenskim pro-
12
storima.
U~lawen u sokolsko udru`ewe jo{ od sredwo{kolskih dana, Koru-
novi} je tokom usavr{avawa u Pragu (1910) stekao uvid u arhitekturu ta-
mo{wih sokolskih objekata, prete`no koncipovanih u duhu panslovenske
i ~e{ke narodne arhitekture. Tra`e}i najpogodniji stil za svoje sokola-
ne, opredelio se za originalnu sintezu elemenata srpske narodne arhitek-
ture i oblika aktuelnog romanti~arskog ekspresionizma. Mawi Koruno-
vi}evi sokolski objekti u spoqnoj arhitekturi imaju nagla{en folklorni
karakter (Jagodina, Stara Pazova, Prokupqe, Avtovac, Uro{evac). One
ve}e, gde je wegovo vizionarstvo do{lo do punog izra`aja, on gradi kao
sve~anije i monumentalnije gra|evine (»Matica« i Sokolska ve`baonica
u Beogradu, sokolane u Bijeqini, Kumanovu i U`icu). Kao aktivan soko,
»brat Momir« je od sredine dvadesetih godina delovao i kao glavni stru~-
no-nadzorni organ u graditeqstvu sokolskih domova. Bio je i dugogodi-
{wi urednik »Sokolskog glasnika Du{ana Silnog«, dok je kao predsednik
gra|evinsko-umetni~kog odseka Saveza Sokola Kraqevine Jugoslavije pu-
blikovao izve{taje o jednogodi{wem radu, ~esto iznose}i svoja razmi-
{qawa o sokolskoj arhitekturi. Smatrao je da »sokolski domovi moraju
biti podizani u narodnom duhu, sa primenom motiva koji odgovaraju poje-
13
dinim krajevima i na koje stran{tina nije imala nikakvog uticaja«. Napo-
miwao je da »svaki narod ima ne~ega svog obele`ajnog a posebice na{ (...)
Sokolska misao crpe svoje sile iz narodnog o`ivotvorewa i mi neimari
svoga naroda moramo svoje tvorevine graditi tako da se oseti da su na{e i da
se opipa ~ulima za to, da su nam te tvorevine ovaplo}ene istim onim veli-
kim duhom, kojim su ovaplo}eni i svi oni proizvodi duha i du{e, muke i uma
14
kao i ose}ajnosti i vite{kog naprezawa na{eg naroda«. On se u isto vreme
i sna`no protivio uplivu modernizma u arhitekturu sokolskih domova.
U`i~ki sokolski dom, gra|en od 1931. do 1935. godine, predstavqao
je tipi~nu blok-zgradu sa razu|enim prostornim planom. Objekat je, naime,

12 O ovim gra|evinama v. A. Kadijevi}, nav. delo, 68–69, 71–72, 85–87, 88–90; Isti, Arhi-
tektura sokolskih domova Momira Korunovi}a u Bosni i Hercegovini izme|u dva svet-
ska rata, Zbornik za istoriju BiH 2, Beograd 1997, 303–312.
13 M. Korunovi}, Izve{taji za Drugu redovnu glavnu sednicu skup{tine SSKJ, Beograd
10. 4. 1932, 108–109; Isti, Izve{taj za Tre}u redovnu glavnu sednicu skup{tine SSKJ,
Beograd 23. 4. 1933, 112; Isti, Izve{taj za ^etvrtu redovnu glavnu sednicu skup{tine
SSKJ, Beograd april 1934, 126–130. Sli~nom temom se bavi i kada pi{e ~lanak »So-
kolstvo — neimar duha i narodne snage« i ka`e: »Kada smo pristupali izradi nacrta
za sve sokolske domove, posebno je moja `eqa bila da svaki sokolski dom mora imati
obele`ajnost svoga naroda a posebice kraja u kom se podi`e dom«.
14 M. Korunovi}, Sokolstvo — neimar duha i narodne snage, Beogradske op{tinske novi-
ne 13 (1930), 643–644.