Page 194 - Zbornik 27

NZ27/2003 MIGRACIONI POKRETI ... 197

rodica, u`ivasmo svaku njihovu naklonost... U~ahu nas i pevanju... Oni nas u~ahu
pevati »prag je ovo milog srpstva!« itd. »Onam onamo za brda ona« itd. i mnoge
druge srpske, ~isto srpske pesme«. On je tvrdio da je to bilo 1874–1875. »i za sve
vreme na{eg ovog u~enja oni tada ne spomenu{e da na svetu postoji kakva hrvat-
ska narodnost«. 105 Po~etkom 1899. bila je ukinuta nov~ana pomo} Dervi{-begu.
Bio je odbijen i njegov zahtjev za ukidanje internacije u Jagodini i za odobrenje bo-
106
ravka u Beogradu. U prolje}e 1910. Dervi{-beg Ljubovi} }e iz Istanbula pozivati
svoje srodnike u Nevesinju da se isele iz BiH, govore}i im da }e dobiti plodnu ze-
107
mlju sa ku}ama i pomo}nim zgradama u neposrednoj blizini Istanbula.
Posljednjih godina XIX stolje}a istaknutiji Srbi u BiH poku{avali su da po-
krenu Bo{njake za zajedni~ku akciju u cilju postizanja politi~ke autonomije za
BiH. Za guvernera budu}e autonomne BiH Srbi su 1898. predlagali Ali-pa{u Ri-
zvanbegovi}a, a za viceguvernera Gligorija Jeftanovi}a. Ovim planovima se su-
prostavio crnogorski kralj Nikola koji je preporu~ivao svog sina Danila, princa i
prestolonasljednika, kao kandidata za guvernera. Kralj Nikola je htio, preko Meh-
meda Spahi}a, da zainteresira Bo{njake za svog sina, ali je to izazvalo njihovu ne-
108
gativnu reakciju. Spahi} je otkrio vlastima u BiH pretenzije crnogorskog kralja.
U Istanbulu je bo{nja~ki emigracioni odbor 23. oktobra 1900. donio zaklju~ak da
se konferenciji za reviziju Berlinskog ugovora podnese prijedlog da se bosansko
pitanje rije{i plebiscitom. Te`nje odbora su bile da se BiH vrati pod sultanovu
vlast, a ako to ne bude mogu}e, da ona dobije autonomiju. Tako|er je bilo zaklju-
~eno da se u BiH stvori koalicija sa Srbima. U radu ovog skupa sudjelovao je i ho-
d`a Sulejman ef. Falad`i}, koji je tada navodno bio u nemilosti zvani~nog Beogra-
da. 109 Ali-pa{a Rizvanbegovi} se i 1901. pominjao kao kandidat za polo`aj guver-
110
nera. Te`nje srpske vlade ka BiH nisu gubile na intezitetu.

105 Stav Muslimana Bosne i Hercegovine u pogledu nacionalnog opredjeljivanja, 27–28.
106 T. Kralja~i}, Stav srpske vlade, 137.
107 T. Kralja~i}, Iseljavanje iz Bosne i Hercegovine nakon aneksije,u: Nau~ni skup posve}en 80.
godi{njici aneksije Bosne i Hercegovine, Zbornik radova, Sarajevo 1991, 291.
108 D`. Juzba{i}, Politika i privreda u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom, 194.
109 D`. Juzba{i}, Politika i privreda u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom, 214.
110 Srpski general Petar Bojovi} 1907. u knjizi Vaspitavanje vojnika pi{e: »Ima dosta na{e bra}e
Srba muhamedanske (turske) vere. Oni su, kao i oni katoli~ke vere, bili prisiljeni da prime mu-
hamedansku veru. Ali ipak su pravi Srbi i govore pravim srpskim jezikom. Takve na{e bra}e
muhamedanske vere ima najvi{e u Bosni, Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji. Oni siroma-
si, iako se po svom neznanju, nazivaju Turcima, nisu Turci nego pravi Srbi ~ije su pretke Turci
naterali silom da prime muhamedansku veru. Oni sada i sami po~inju uvi|avati da su Srbi, i po-
~inju se priznavati i nazivati Srbima muhamedanske vere, kao {to priznaju da su Srbi i oni kato-
li~ke vere nazivaju}i se Srbima katolicima. Zbog ovoga mi treba uvek da imamo na umu onu pa-
metnu srpsku izreku: »Brat je mio, koje vere bio«. Bog pra{ta njima, jer im je silom naturena tu-
|a vera, koju }e oni ostaviti i primiti svoju pradedovsku pravoslavnu veru i slavu, kad ih, ako
Bog da, oslobodimo i s nama sjedinimo u veliku i silnu srpsku dr`avu, kao {to je to bilo pod ca-
rem Du{anom Silnim« — prema: T. Gavri} — D. Simovi}, Vojvoda Petar Bojovi}, Beograd
1990, 40–41.