Page 171 - Zbornik 27
P. 171

174                       Dr Dragi Malikovi}                    NZ27/2003


                         ~itrn, Kur{umlija, Prokupqe i Leskovac, i da u slu~aju da Kongres odlu-
                         ~i da mu (Turskom carstvu) oduzme jedan wegov deo, pojas od Prijepoqa, iz-
                         me|u Kur{umlije i Pri{tine, do Grdelice, izme|u Leskovca i Vrawa,
                                                         50
                         ostane, u svakom slu~aju, Turskoj.
                               O statusu srpskog nacionalnog pitawa na Berlinskom kongresu srp-
                         skom diplomati Jovanu Risti}u je sve postalo jasno ~im je uvideo da se
                         glavni poslovi na tom skupu »re{avaju izvan Kongresa i izme|u samih ve-
                         likih sila, a na Kongresu }e samo biti uregistrovano«. On je tada uo~io i
                         za{to su ga toliko dugo dr`ali u neznawu o tajnim pregovorima uo~i Kon-
                         gresa. O pravoj prirodi austrijsko-ruskih pregovarawa oko srpskog pita-
                         wa on je Rusima (grofu [uvakovu, grofu @ominiju i generalu Bobrikovu)
                         govorio: »Kad nas, rekoh, Austrijanci gone iz Novog Pazara, vi niste u
                         stawu da nas odbranite, a kad nam oni ostavqaju nekakvu naknadu vi joj se
                                    51
                         protivite«.
                               Postojala je jasna poruka Srbima da u pogledu budu}ih granica »ru-
                         ski interesi dolaze na prvo, a srpski tek na tre}e mesto«. [tavi{e, re~e-
                         no im je »kad bi se imalo popu{tati, popu{talo bi se najpre od srpskih pa
                         onda pre od ruskih no od bugarskih interesa, jer smatraju bugarske intere-
                                                   52
                         se za istovetne sa ruskim«.
                               Ako govorimo o tome kako su primane ove poruke, mo`emo kazati
                         zbuweno, naro~ito otkada se u Berlinu saznalo da Rusija »tra`i Pirot za
                         Bugarsku uprkos svima mojim i usmenim i pismenim koracima. Tra`iti,
                         dakle, u ovim okolnostima wenu za{titu, zna~ilo bi, koliko tra`iti za-
                                                                      53
                         {titu Austro-Ugarsku za dobiti Novi Pazar«.
                               Austrougarska okupacija Ra{ke sjediwavala je u sebi dva ciqa. Koji
                         su ciqevi posebno uzeti u obzir konkretno je re~eno u jednom spisu
                         buweva~kog sve{tenika Ivana Antunovi}a. U wemu je austrijsko vojno
                         prisustvo opisano kao top »koi su u Limu nastanili, da na Albance s jed-
                                                                     54
                         ne, a s druge strane na Srbijance ni{ane«. Po Berlinskom ugovoru,
                         Austro-Ugarska je dobila, u stvari iznudila, pravo da svoje trupe ve`ba
                         zajedno sa Portom i da dr`i garnizone u Ra{koj, »{to ~ini odvajawe Crne
                                         55
                         Gore od Srbije«.
                               Ruski ambasador u Be~u je 1878. godine tvrdio da je od Andra{ija ~uo
                         da }e aneksija Bosne i Hercegovine i stacionirawe austrijske vojske u Ra-



                         50  Isto, 455.
                         51  Isto, 456.
                         52  Isto, 447–448.
                         53  Isto.
                         54  I. Antunovi}, U izvacima iz pisma Ilije Okrugi}a — Sremcu, Subotica, god. ¤£, kw.
                             ¤£, sv. 7, 8, 9, jun-septembar 1930, 216.
                         55  D. Beri}, Srpsko pitawe, 469.
   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176