Page 168 - Zbornik 27

NZ27/2003 STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH... 171

redu, misli na trupe u Bugarskoj, ali i ina~e. »Osim toga kad bi se Omer
utvrdio u Pivi, dovatio bi se glavnog druma koji ide od Pive preko Drob-
waka i Jezera u Pqevqa, a tim bi bio u svezi sa onim odeqewima koja su
raspore|ena da paze na srpsku granicu, i on bi ih za slu~aj nu`de za dva da-
na pristupiti mogao. Najve}a pak va`nost te nove linije Piva — Nik{i},
to je, {to je Piva na tri sata od one ta~ke Crne Gore, gde se nalazi u dolini
Mora~e. Omer-pa{a tvrdo stoje}i na toj liniji mogao bi dovu}i preko
Pqevaqa iz Rumelije koliko god bude tamo vojske, pa da zavojuje samom Cr-
nom Gorom, isto sada stoje}i u Gackom i odcepqen od druma pqevaqskog ne
mo`e u~initi, jer bi Crna Gora odma u po~etku rata na svaki na~in prese-
42
kla svezu tog puta sa vojskom Omerovom«.
Od marta 1862. godine kontinuirano se radi na tome da se prekine
svaki dodir Srbije sa Hercegovinom i Crnom Gorom. Stari hajduk Zaim
Sultanovi} postao je zna~ajan faktor ove akcije. Samo pod wegovom ko-
mandom nalazilo se oko 5.000 dobrovoqaca. Ove mere kontrole nad vezama
ustanika sa Srbijom najdoslednije su sprovo|ene u Sanxaku. Iz toga je iz-
vo|en zakqu~ak da je »~itava halabuka zbog Crne Gore i Hercegovine, ne
zbog toga {to }e Kne`evina biti napadnuta: pla{e}i Srbe, Turci su sami
sebe kura`ili«. Koliko god da su ove turske mere, u svom epizodnom razvo-
43
ju, bile nedovoqno povezane izme|u sebe, wihov zna~aj je evidentan.
U aprilu 1863. godine postoji nacrt plana o obnavqawu borbi u ~i-
tavoj Hercegovini. Ustanak, me|utim, nije ponovo mogao biti masovan
zbog podeqenog vo|stva, tako da su u wemu dominirale mawe akcije. Izve-
sno unutra{we poboq{awe u wegovoj organizaciji vidqivo je bilo ne sa-
mo u centralnim delovima nego i na samim rubovima, najvi{e u pqevaq-
skom kraju. Tamo je on stalno uzimao vid pokreta protiv lokalnih aga da
bi se, u varo{kim sredinama tokom prole}a 1863. godine, delimi~no izme-
nio u pokret protiv varo{kih mexlisa i sprege begova i turskih ~inovni-
ka u wemu. U Pqevqima je grupa pobuwenih hri{}ana, zajedno sa svojim
sve{tenicima, bila upala u provincijski mexlis i »pokazuju}i na svoje
oru`ije, pretili da }e ubudu}e s tim sebi pribaviti mir na za{titi mex-
lisa«. Postoji dosta {iroko u~e{}e i srpskih trgovaca u tim poduhvati-
ma. To se vidi iz broja uhap{enih, nakon {to su vlasti preduzele mere za
za{titu mexlisa. Samo u Pqevqima je uhap{eno {est trgovaca. Vlasti su
tvrdile da su ovi napadi na lokalne mexlise predstavqali deo {ireg pla-
44
na ustani~kih dejstava na celom prostoru izme|u Pqevaqa i Trebiwa.
Tokom druge polovine H£H veka Rusija je povremeno poku{avala da
formira osovinu Beograd — Sofija, a da trajno spre~i to isto izme|u Beo-

42 Trgova~ke novine, br. 58 od 9. novembra 1861.
43 @. \or|evi}, ^ukur ~esma 1862. Studija o odlasku Turaka iz Srbije, Beograd 1983, 22.
44 B. Gavranovi}, Bosna i Hercegovina, 110.