Page 167 - Zbornik 27

170 Dr Dragi Malikovi} NZ27/2003

sa ustani~kim formacijama kako bi se ove ideje pretvorile iz teorije u
37
praksu.
Pomagawe hercegova~kih ustanika ulazi u okvir politi~kog zadat-
ka kneza Mihaila Obrenovi}a da oko Srbije ujedini svu srpsku naciju. Ve-
}ina faktora na strani tvrdi da je to tako. Smatra se da je taj ideal ta~ka u
kojoj ustani~ke vo|e i krugovi oko kneza imaju me|u sobom mnogo zajed-
ni~kog, i da ih to povezuje. U avgustu i septembru 1861. godine strahovalo
se da to ne preraste u pokret za vojno anga`ovawe Srbije u Hercegovini. U
kasnijim izve{tajima govori se da je ova ideja »prihva}ena od wegovih Sr-
ba koji imaju aspiraciju da zauzmu ne samo Vojvodinu, do Banata i sve kra-
jeve Austrijskog carstva koje naseqavaju Srbi, nego, tako|e, deo Hercego-
vine, Crne Gore, Slavonije, Dalmacije, Bosne i Novog Pazara, budu}i da
38
veruju da su predodre|eni da stvore jedinstveno carstvo.
U velikom broju slu~ajeva u Hercegovini su se ustanici i Crnogor-
ci zajedno borili protiv Turaka. To je bio slu~aj ~ak i u Trebiwu, iako je
upravo tamo ulo`eno dosta truda da se to onemogu}i. Isti je slu~aj bio i
po selima oko Fo~e. ^itav prostor od Pqevaqa prema Fo~i bio je o~i-
{}en od turskog prisustva. Pqevaqsku varo{ napadale su ustani~ke i cr-
nogorske ~ete iz vi{e pravaca, palili su je i pusto{ili u nekoliko navra-
39
ta. Takvo stawe je bilo i u drugim mestima isto~ne Hercegovine.
Posle oktobra 1861. godine upadqivo se pro{irila operaciona
osnovica ustanka u Hercegovini. Do sredine novembra te godine oko 50
»hercegova~kih masa« bilo je iznova »oslobo|eno ispod turskog iga«.
Oslobo|eni su izlazni pravci prema moru. Ustani~ke predstra`e tada su
se kretale ka Stocu, Po~itequ i Gabeli, a na drugoj »bo{wa~koj strani«
40
ka Fo~i i Pqevqima.
Poseban zna~aj za razvoj ustanka u Hercegovini imali su bojevi u
Pivi. Za wih se misli da su predstavqali va`nu ta~ku u razvoju ustanka i
41
da on nakon wih »raste sve ve}ma«. Ima ~ak mi{qewa da oni, u jednom {i-
rem i daqem kontekstu, zna~e uvod u rat iz godine 1862. U svakom slu~aju, ti
su bojevi bili faktor koji je okupio pod istim bajrakom ustanike i Crno-
gorce. I Turci i oni ulaze u te bojeve s namerom da se izvojuje jedna ve}a po-
beda koja }e presudno uticati na krajwi ishod ovih desetogodi{wih bor-
bi. Vojni ciq ustani~ko-crnogorskih planova bio je da se ostvari izola-
cija turske redife u ~itavom ovom podru~ju i da se on odse~e od svake or-
ganske veze sa odredima u drugim delovima evropske Turske. Tu se, u prvom

37 B. Pavi}evi}, Rusija i Bosanskohercegova~ki ustanak, 126.
38 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 809.
39 Srbske novine, br. 62 od 28. jula 1861.
40 Srbski dnevnik, br. 110 od 29. oktobra 1861.
41 Srbske novine, br. 105 od 14. novembra 1861.