Page 169 - Zbornik 27
P. 169

172                       Dr Dragi Malikovi}                    NZ27/2003


                         grada i Bukure{ta. Mnogi elementi ruskog agitovawa da se formira jugo-
                         slovenska dr`ava od Bugarske i Srbije, koja bi bila pod `ezlom Obrenovi-
                         }a i pod uticajem Rusije, nejasni su. Rusija je uzimala te stvari pomalo ola-
                         ko. Mo`da ju je na to pokretao jedino ostatak zainteresovanosti da Srbe i
                         Bugare samo privremeno vidi ujediwene oko wene te`we da wihov savez
                         »postane prepreka za zapadne uticaje na evropski Jugoistok i jednako zna-
                         ~ajna konkurentska snaga (protivte`a) Turskoj carevini koja se raspada-
                             45
                         la«. U sklopu tih poku{aja bilo je i odre|ene saradwe i u podsticawu
                         ja~awa vojne snage Srbije. To je smisao strategijske misije ruskog general-
                         {tabnog pukovnika H. A. Lera u Kne`evini 1867. godine i wegovih
                         zadu`ewa da rekognoscira »jugozapadni grani~ni front prema Turskoj
                         (Novopazarski sanxak)«. Ovde je Ler i{ao stopama Kara|or|eve strategije
                         iz 1809. godine, kada je ustani~ki vo|a sa glavninom vojske udario na Sje-
                         nicu. Sa razlogom se mislilo da bi ovakav plan dao zama{ne politi~ke re-
                         zultate kad bi u Bosni i Hercegovini bio blagovremeno pripremqen usta-
                         nak, te da se jednim udarcem sjedine Srbija i Crna Gora sa Bosnom i Herce-
                                 46
                         govinom.
                               Umesto ranije navo|enog kompromisa sa Srbijom oko podele Bosne i
                         Hercegovine (izme|u 1868. i 1877) 1878. godine u Bosni su se pojavile te`we
                         da se svi Srbi i Hrvati ujedine pod habzbur{kim tronom. Ta ideja je bila
                         potpuno u skladu sa svim onim {to znamo o istorijskoj te`wi Austro-
                         -Ugarske monarhije da ne dozvoli ujediwewe Srba u kompaktnu nacionalnu
                         sredinu. Iz tog ciqa direktno su iza{li planovi okupacije zapadnih de-
                         lova Stare Srbije (Novopazarskog sanxaka, nadomak Kosova i to do reke
                         Lima) kao ne~ega {to bi omogu}ilo da se postigne uspeh na planu razdvaja-
                         wa Srbije i Crne Gore i pretvarawe okupacije Bosne i Hercegovine u oku-
                         paciju ostalih srpskih zemaqa i ~itavog Balkanskog poluostrva (osim Bu-
                                47
                         garske).
                               Na Sanstefanskoj mirovnoj konferenciji 1878. godine Austrijanci
                         su s pravom upozoravali Ruse da }e formirawe Velike Bugarske imati zna-
                         ~ajnu ulogu u postavqawu temeqa na kojima }e po~ivati budu}a unutarbal-
                         kanska sukobqavawa, a nije ni{ta mawe bilo ni austrijsko direktno oti-
                         mawe za jo{ srpske zemqe (»... tesnac novopazarski do Mitrovice«). Ne
                         slagati se sa tim zna~ilo je pitati se ~emu to i kakve su pobude opredelile


                         45  N. Gen~ev, Odeskoto nastajateqstvo v borbite za osvobo`denijato na Blgarija (1856–
                             –1878), Istori}eski pregled, Sofija 6, 1972, 15.
                         46  V. Maksimovi}, Vojni~ke veze i odnosi Srbije s Rusijom u toku protekloga stole}a
                             1866–1917. godine, Ruski arhiv, ^asopis za politi~ku kulturu i praksu Rusije, Beo-
                             grad ¤£££, 1930, 14.
                         47  D. Beri}, Srpsko pitawe i politika Austro-Ugarske i Rusije 1848–1878, Beograd 2000,
                             321–322.
   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174