Page 170 - Zbornik 27

NZ27/2003 STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH... 173

Austro-Ugarsku da primi u svoju sredinu ovaj element slabosti i kompli-
kacije. Da je to imalo {ire i kompleksnije zna~ewe pokazuju i vojni razlo-
zi »po kojima bi ona, `eleznicom kroz Bosnu, izvela svoju vojsku u Solun, a
odatle zauzela povoqne polo`aje pre, nego {to bi se Rusija mogla pribli-
48
`iti Balkanu«.
Susret Austrije i Rusije u Bukure{tu 1878. godine zavr{io se dogo-
vorom o podeli teritorija i »nesporazumom« oko teritorije zapadnog dela
Stare Srbije (Novopazarski sanxak) koja }e uskoro postati »predmetom
~estih diplomatskih sukoba izme|u dr`ava, potpisnica konvencije u Bu-
kure{tu. Po~iwe wihovo suprotstavqawe oko stvarnog obima austrijskih
teritorijalnih dobitaka. To je ostavilo traga u tuma~ewima ruskih isto-
ri~ara i jednog nema~kog (Verthajmera) u vidu nejednakih ocena koje bi se
mogle nazvati nastavkom sva|e iz doba Velike isto~ne krize. Zanimqivo je
da Verthajmer, kao i veliki broj austrijskih istori~ara, tvrdi da o Novo-
pazarskom sanxaku, prema Andra{ijevim tuma~ewima, nije bilo ni{ta
ugovoreno. U tom smislu izrazio se, u jednom poverqivom memoaru o Raj-
{tatskom sastanku, i veliki austrijski diplomatski ~inovnik Do~i. Jo{
i daqe je nepoznat smisao ovog pre}utkivawa. Iako austrijska diplomati-
ja to lukavo radi, wen stvarni motiv stoji u zabele{kama samog Andra{ija
o pro{irewu Srbije i Crne Gore do reke Lima. Trebalo je samo pro~itati
49
to, pogledati na karti i videti da se tu radilo o teritoriji Sanxaka.
Ni britanska diplomatija (kao ni austrijska ni turska) koja je to-
kom druge polovine H£H veka mogla da uti~e na razvoj prilika oko srpskog
pitawa, nije prihvatala da govori o podr{ci wegovoj realizaciji. Napro-
tiv, svi su oni govorili o velikoj nadi da }e se spre~iti ujediwewe Srbije
i Crne Gore, ~ije ujediwewe »bi dovelo do stvarawa slovenske konfedera-
cije i, na kraju, do velike slovenske dr`ave koja bi se pro{irila od Prile-
pa do Jadranskog mora. Iza ovoga je zaista stajalo ne{to vi{e nego {to je
bila obi~na podr{ka aneksiji Bosne i Hercegovine od strane Austro-
-Ugarske. U odgovaraju}oj sredini diplomatskog salona razlozi britanske
podr{ke austrougarskom zaposedawu i oblasti Ra{ke tuma~ilo se kao
znak procene da »Turska ne}e biti dovoqno kadra« da dve srpske dr`ave
dr`i i daqe razdvojene. To mewa ton i sadr`aj postoje}eg razgovora o oku-
paciji jer su, navodno, Turci, verovatno u dogovoru sa Englezima, predla-
gali »da se Austriji ustupe neki srezovi u Bosni i Hercegovini du` grani-
ce u Dalmaciji«. To gledi{te zadovoqilo je Turke, i svi|alo se Englezi-
ma. Ono je dozvoqavalo da se objasni i poreklo engleske podr{ke turskim
pri`eqkivawima da se odr`i na delovima Srbije u koje su ulazile kaze Vu-

48 Isto, 339.
49 Isto, 371.