Page 165 - Zbornik 27

168 Dr Dragi Malikovi} NZ27/2003

koje je bilo mogu}e vojno prodirawe u dubinu ustani~ke teritorije. Studi-
rani su posebno detaqi Kara|or|evog vojnog pohoda kroz Sanxak iz godine
1809. jer se polazilo od tradicionalnog nasle|enog gledi{ta da }e se i sa-
da odlu~ne bitke izme|u turskih i srpskih jedinica voditi oko te terito-
rije i neposredno u woj. Jedan od prvih koraka u tom pravcu bio je i terito-
rijalno ja~awe veza izme|u novopazarskog okruga i Bosne. Pri tom se ima-
la u vidu ~iwenica da su doga|aji od godine 1809. »uverqivo dokazali ko-
liko ta veza mo`e lako biti prekinuta«. Pored toga {to je u Novi Pazar
bilo odaslato vi{e visokih oficira-in`eweraca da taj rod vojske stave u
stawe bojeve gotovosti, u Sjenici i Pqevqima bili su iskopani {an~evi u
kojima bi na{lo prebivali{te muslimansko stanovni{tvo u slu~aju izne-
nadnog napada Srbije i Crne Gore na ovo podru~je. Samo u Novom Pazaru se
nalazilo 4.000 Turaka »sposobnih da se na poziv vlasti za nekoliko ~asova
skupe pod sultanov bajrak i ukqu~e u borbu. Wihov osnovni zadatak je bio da
obezbe|uju vezu izme|u ustani~kog teritorija i Makedonije. Pristati na to
zna~ilo je rizikovati ula`ewe u unutra{we borbe sa hri{}anima i perma-
nentno biti izlo`en osveti turskog oru`ja. Iz tih razloga se muslimanski
`ivaq u masi ogra|uje od u~e{}a u sprovo|ewu turskoga plana, a jasnu ulogu
u tome ima i saznawe da taj plan, u uslovima rasnog jedinstva, ustani~kog
32
podru~ja, Crne Gore i Srbije, nije mogao dati trajnijeg rezultata.
U ciqu objediwavawa crnogorsko-srbijanskog saveza u Bosni i Her-
cegovini, krajem februara 1861. godine u Beograd je stigla i druga crno-
gorska misija na ~elu sa sekretarom tamo{weg senata Ili}em. Ruski di-
plomatski predstavnici u Beogradu i Dubrovniku odmah su doznali za wu.
U pisanoj poruci koju je Ili} doneo sa sobom, kwaz Nikola je opomiwao
kneza Milo{a na strahovawa koja postoje na Cetiwu zbog toga »da nas ne
zastane Uskrs na ovom mjestu na kom smo i bo`i}ovali...« Nezavisno od we-
nog rezultata, i ova je misija izazvala strahove me|u stranim predstavni-
cima u Carigradu da izazove prerastawe Hercegova~kog ustanka u op{ti
pokret protiv turske vladavine u ovim zemqama u susedstvu Srbije i Crne
Gore. Posebno uzbu|ewe po~ele su da izazivaju vesti o uskakawu naoru`a-
nih ~eta iz Srbije u taj prostor. Krajem februara pristi`u vesti o novim
operacijama tih ~eta u pravcu Novog Pazara i turska je vlada ovo odmah
dovela u vezu sa posledwom misijom Ili}a u Beogradu i iznova preduzela
kaznene mere protiv hri{}ana u okolnim podru~jima. To je prvo ura|eno u
Bosni u pograni~nim podru~jima prema Srbiji, Vojnoj granici i Hercego-
vini. U okviru toga najvi{e se i daqe strahovalo od vojnog povezivawa na-
rodnog kretawa sa Hercegova~kim ustankom koji je krajem februara i po-
33
~etkom marta 1861. godine nastavio da ja~a na svim pravcima.

32 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 643–644.
33 B. Pavi}evi}, Rusija i Bosanskohercegova~ki ustanak 1875–1878, kw. £, Titograd 1985, 88.