Page 165 - Zbornik 27
P. 165

168                       Dr Dragi Malikovi}                    NZ27/2003


                         koje je bilo mogu}e vojno prodirawe u dubinu ustani~ke teritorije. Studi-
                         rani su posebno detaqi Kara|or|evog vojnog pohoda kroz Sanxak iz godine
                         1809. jer se polazilo od tradicionalnog nasle|enog gledi{ta da }e se i sa-
                         da odlu~ne bitke izme|u turskih i srpskih jedinica voditi oko te terito-
                         rije i neposredno u woj. Jedan od prvih koraka u tom pravcu bio je i terito-
                         rijalno ja~awe veza izme|u novopazarskog okruga i Bosne. Pri tom se ima-
                         la u vidu ~iwenica da su doga|aji od godine 1809. »uverqivo dokazali ko-
                         liko ta veza mo`e lako biti prekinuta«. Pored toga {to je u Novi Pazar
                         bilo odaslato vi{e visokih oficira-in`eweraca da taj rod vojske stave u
                         stawe bojeve gotovosti, u Sjenici i Pqevqima bili su iskopani {an~evi u
                         kojima bi na{lo prebivali{te muslimansko stanovni{tvo u slu~aju izne-
                         nadnog napada Srbije i Crne Gore na ovo podru~je. Samo u Novom Pazaru se
                         nalazilo 4.000 Turaka »sposobnih da se na poziv vlasti za nekoliko ~asova
                         skupe pod sultanov bajrak i ukqu~e u borbu. Wihov osnovni zadatak je bio da
                         obezbe|uju vezu izme|u ustani~kog teritorija i Makedonije. Pristati na to
                         zna~ilo je rizikovati ula`ewe u unutra{we borbe sa hri{}anima i perma-
                         nentno biti izlo`en osveti turskog oru`ja. Iz tih razloga se muslimanski
                         `ivaq u masi ogra|uje od u~e{}a u sprovo|ewu turskoga plana, a jasnu ulogu
                         u tome ima i saznawe da taj plan, u uslovima rasnog jedinstva, ustani~kog
                                                                                        32
                         podru~ja, Crne Gore i Srbije, nije mogao dati trajnijeg rezultata.
                               U ciqu objediwavawa crnogorsko-srbijanskog saveza u Bosni i Her-
                         cegovini, krajem februara 1861. godine u Beograd je stigla i druga crno-
                         gorska misija na ~elu sa sekretarom tamo{weg senata Ili}em. Ruski di-
                         plomatski predstavnici u Beogradu i Dubrovniku odmah su doznali za wu.
                         U pisanoj poruci koju je Ili} doneo sa sobom, kwaz Nikola je opomiwao
                         kneza Milo{a na strahovawa koja postoje na Cetiwu zbog toga »da nas ne
                         zastane Uskrs na ovom mjestu na kom smo i bo`i}ovali...« Nezavisno od we-
                         nog rezultata, i ova je misija izazvala strahove me|u stranim predstavni-
                         cima u Carigradu da izazove prerastawe Hercegova~kog ustanka u op{ti
                         pokret protiv turske vladavine u ovim zemqama u susedstvu Srbije i Crne
                         Gore. Posebno uzbu|ewe po~ele su da izazivaju vesti o uskakawu naoru`a-
                         nih ~eta iz Srbije u taj prostor. Krajem februara pristi`u vesti o novim
                         operacijama tih ~eta u pravcu Novog Pazara i turska je vlada ovo odmah
                         dovela u vezu sa posledwom misijom Ili}a u Beogradu i iznova preduzela
                         kaznene mere protiv hri{}ana u okolnim podru~jima. To je prvo ura|eno u
                         Bosni u pograni~nim podru~jima prema Srbiji, Vojnoj granici i Hercego-
                         vini. U okviru toga najvi{e se i daqe strahovalo od vojnog povezivawa na-
                         rodnog kretawa sa Hercegova~kim ustankom koji je krajem februara i po-
                                                                                     33
                         ~etkom marta 1861. godine nastavio da ja~a na svim pravcima.


                         32  D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 643–644.
                         33  B. Pavi}evi}, Rusija i Bosanskohercegova~ki ustanak 1875–1878, kw. £, Titograd 1985, 88.
   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170