Page 164 - Zbornik 27

NZ27/2003 STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH... 167

profrancuskog u proaustrijskom smeru. Za hri{}ane trgovce pretposta-
vqalo se da je wihovo raspolo`ewe na strani Austrije, na ~ijoj teritoriji
su imali razgranate poslovne veze i u zna~ajnoj meri od wih zavisili. Hva-
28
li se wihov smisao za realno i wihov »prakti~an duh«.
Me|utim, nikakav potez velike politike septembra 1859. godine ni-
je bio u stawu da izmeni osnovne ~iwenice u vezi sa ustankom u Hercegovi-
ni, posebno sna`nim u onim ustani~kim podru~jima u kojima je bio ra{i-
ren pokret za izdvajawe iz sastava Turske i uklapawe u Crnu Goru. Sav
prostor izme|u Mora~e i Pqevaqa ponovo je bio pod kontrolom usta-
ni~kih i hajdu~kih ~eta. I wihove su akcije vo|ene idealom da se taj poli-
ti~ki pokret vojno pomogne i da se u me{ovitim selima onemogu}i tenden-
29
cija pokoravawa naroda turskim vlastima.
Nadgorwavawe ustanika u Hercegovini s turskim vlastima nasta-
vqeno je i ~itavog oktobra 1859. godine. Vo|eni oko stvari za koje ni jedna
strana nije bila zainteresovana potpuno i do kraja, ti pregovori nisu mo-
gli dati trajnijeg rezultata nego {to su poslu`ili kao okvir u kome je sa-
zreo plan novog vojnog odmeravawa. To je iziskivalo novi raspored tur-
skih trupa i wihovo ponovno grupisawe na udarnim ta~kama odakle se naj-
br`e moglo intervenisati protiv ustanika. Oja~ane su novim qudstvom
posade u Qubu{kom, Nevesiwu, Stocu, Gackom, Pqevqima i Nik{i}u.
Ovo }e izazvati nova kome{awa u pozadini turskih jedinica, ~ak i u pod-
ru~jima naseqenim katoli~kim stanovni{tvom, oko Metkovi}a, Vrgovca
i daqe na zapad, a u to se ukqu~uju i begovi ohrabreni poku{ajem dr`avnog
30
udara koji se nastojao organizovati protiv reformskih poku{aja vlade.
Pred kraj 1860. godine planuo je ponovo ustanak u Hercegovini. Na
~elu mu je bio Luka Vukalovi}. I Crna Gora se odlu~no spremala na borbu
sa Turcima. Porta je bila svesna da mora ne{to ozbiqno preduzeti protiv
Crnogoraca i Hercegovaca, pa je Osman-pa{a, koji je tokom rata s Rusijom
1853. godine stekao ratni naziv Serdar Ekrema (velikog serdara), imeno-
van mu{irom tre}eg kora i vrhovnim zapovednikom u Bosni i Hercegovi-
ni. Omer-pa{a je stigao Dunavom preko Beograda, zatim Savom do Br~kog a
31
onda krenuo za Sarajevo gde je ostao nekoliko dana.
U februaru i martu iste godine Turci su po~eli da uvode protiv
hercegova~kih ustanika nove mere kako bi se spre~ila zajedni~ka srbijan-
sko-crnogorska akcija u Bosni i Hercegovini. Glavni pravac delovawa
bio je u po~etku upravqen na Sanxak, podru~je gde je srbijansko-crnogor-
ska vojna saradwa trebalo da dâ glavne rezultate i potom bude osnova sa

28 V. \or|evi}, Crna Gora i Austrija 1814–1894, Beograd 1924, 142–144.
29 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 550.
30 Isto, 626.
31 M. Prelog, Povjest Bosne u doba osmanske vlasti (1739–1878), kw. 2, Sarajevo 1912, 90.