Page 163 - Zbornik 27

166 Dr Dragi Malikovi} NZ27/2003

u svrhe izvi|awa bosanskohercegova~kog podru~ja. Jedan od prvih general-
{tabnih oficira koji je tokom 1858. godine bio poslat u Bosnu i Hercego-
vinu na izvi|awe terena bio je kapetan Rafailo Milo{evi}. Wegova mi-
sija je organizovana i po~etkom prole}a 1859. godine. U prvi mah bila je
ograni~ena na neposrednu okolinu Sarajeva, ali je ona o~igledno imala
{ire zadatke. To se vidi po tome {to je on, pored Kipterove karte koja nije
zadovoqavala sa stanovi{ta detaqa, u torbi nosio i poboq{anu verziju
Vajsove general{tabne karte u kojoj su wegovom olovkom bila posebno na-
gla{ena podru~ja ju`no od Sarajeva, kao i ona jugoisto~no od wega — Mo-
kra Gora, Glasinac, Rogatica, Novi Pazar, Vi{egrad »i onda od Drine go-
re prema Gora`du i Fo~i«. Do te promene u karakteru wegove misije dola-
zi na zahtev zagreba~ke generalne komande, nakon upozorewa wenih uhoda
da se ustanak ponovo po~eo razvijati u pravcu opasnom po interese zva-
27
ni~ne Austrije.
Jo{ zna~ajniji uticaj na austrijsku politiku prema ustanku u Her-
cegovini imala je, kako smo ve} istakli, opasnost wegovog povezivawa sa
pokretom u Italiji. S prole}a 1859. godine pristupilo se zbog toga zida-
wu tvr|ava na granici prema Hercegovini i Crnoj Gori, a slede}i korak
bio je zatvarawe granice prema ovoj posledwoj. To je ura|eno odmah po iz-
bijawu rata u Italiji da bi se izbegao rizik daqeg uskla|ivawa akcija
srpskog i italijanskog oslobodila~kog pokreta. Ova ~iwenica prili~no
je uticala na karakter misije kapetana Milo{evi}a od koga se sada tra`i-
lo da glavnu pa`wu obrati ne na svu Bosnu i Hercegovinu ve} iskqu~ivo
na najneuralgi~nije ta~ke u wima, pre svih na podru~ju prema srbijanskoj i
crnogorskoj granici. Austrijski konzul u Sarajevu imao je u tome posebno
delikatnu ulogu. Wegov prvi ~ovek, konzul Resler, tra`io je sredinom maja
te godine od odgovornih qudi u be~koj vladi da se izvr{i pritisak na tur-
sku vladu kako bi se ne{to odre|enije uradilo na suzbijawu opasnosti od
upada ~eta iz Srbije i Crne Gore u Bosnu i wihovog povezivawa na prosto-
ru oko Srebrnice. Iz onoga {to je ambasador Milo{evi} saop{tavao i
intervencijama koje mu je slao i jo{ vi{e iz onog {to mu nije govorio a si-
gurno je imao u vidu, vidi se da politi~ki krugovi nisu bili na~isto na
{ta mogu nai}i ukoliko se odlu~e na vojno anga`ovawe u podru~jima oko
Hercegovine prema severoistoku do Albanije. Suvi{e su bili anga`ovani
poslom oko zata{kavawa situacije u samoj Italiji, Dalmaciji i neposred-
no na ustani~kom podru~ju da bi otvorenije delovali i oko Sanxaka. Dola-
zilo je u obzir samo diplomatsko anga`ovawe i ono je zaista i usledilo,
intenzivnije nego ranije. Pre svega, poja~ane su veze izme|u vicekonzula u
Mostaru i konzula i Skadru. Preko turskih vlasti nastojalo se uticati na
pobuweno stanovni{tvo da promeni svoje dr`awe prema ratu u Italiji iz

27 M. Ekmexi}, Ustanak u Bosni 1875–1878, Sarajevo 1973, 115.