Page 162 - Zbornik 27
P. 162
NZ27/2003 STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH... 165
prakti~no bi »ostala bez obave{tewa iz ovih krajeva«. Ona je i onako ve}
bila dezorjentisana usled doga|aja u Sanxaku i te{ko je dolazila do poda-
taka o tome {ta se stvarno de{ava tamo i u Albaniji. Ovo je u svakom slu-
~aju bio ozbiqan problem za tursku vlast. Krajem maja meseca turska vojna
komanda bila je primorana da preduzme mere protiv povezivawa bune u Po-
savini i u Sanxaku. One se preduzimaju na {irem prostoru od reke Save do
Skopqa i ubrzane su vestima da su ~ete iz Srbije krenule ka Novom Pazaru
vuku}i sa sobom 17 topova. Veliko uzbu|ewe ose}alo se i u komandi beo-
gradske tvr|ave. Wen zapovednik Osman-pa{a je od ministra Srbije Cvet-
ka Rajovi}a zatra`io da objasni ciqeve vojnih mera koje je bila preduzela
srpska vlada. Odgovoreno mu je da one nisu okrenute protiv Turske »nego
da se preduzimaju za slu~aj da do|e do sloma austrijske vojske i ustanka voj-
vo|anskih Srba: »vlada predvi|a da se mo`e ukazati potreba da im se pri-
tekne u pomo}«. Porta se nije zadovoqila ovim obja{wewem i uputila je
poja~awe trupama u Bugarskoj i Bosni, a u isto vreme naredila je i pove-
}awe posade u beogradskoj tvr|avi do ratne formacije. Kasnije se srpska
vlada delimi~no ogradila od pokretawa aktivnosti u Bosni. Knez je po-
slao jednog svog poverenika »na granice wegove provincije kako bi se svu-
da vodilo ra~una o `eqenom miru i spre~ilo bilo kakvo ometawe koje se
26
na to odnosilo«.
Nedovr{enost nacionalnih kretawa u Italiji tokom druge polovi-
ne H£H veka i op{te o`ivqavawe srpskog nacionalnog pokreta i povezi-
vawe sa italijanskim nagonilo je be~ku vladu da i tokom 1859. godine sa
poja~anom pa`wom prati kretawe ustanka u Hercegovini. Potrebno je za-
to bilo ispitati kakve su bile posledice uticaja tog ustanka na austrijsku
politiku u ovo vreme. Sude}i po onom {to su Austrijanci preduzimali u
odnosu na wega, reklo bi se da su one bile zna~ajne i po svom op{tem dome-
tu dalekose`ne. Uz op{tu ~iwenicu da je ona od ranije bila zainteresova-
na za Isto~no pitawe i da je ono za celu wenu politiku predstavqalo »jed-
nu od na{ih najva`nijih briga«, potrebno je ovde ista}i da je hercegova~ki
ustanak ozna~io novu etapu u wenoj isto~noj politici. Dalekose`nim po-
ku{ajima organizovanog uho|ewa ju`noslovenskih zemaqa od strane
austrijskih general{tabnih oficira, praksa koja je posebno bila razvije-
na u godinama ustanka 1875–1878, prvi temeqi udareni su u sredwim i zavr-
{nim fazama hercegova~kog ustanka. Kao i kasnije, wima je i tada osnovni
zadatak bio da rade na otkrivawu vojnih planova i prikupqawu svih rele-
vantnih znawa o Bosni i Hercegovini kao podru~ju austrijskog teritori-
jalnog {irewa u budu}nosti. Prvo se pristupilo izradi geografskih ka-
rata, a jedna od najboqih bila je ona koju je pripremio Kipter 1853. godine
za sva podru~ja evropske Turske. Ona se sasvim uspe{no mogla upotrebiti
26 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 566–568.
