Page 160 - Zbornik 27
P. 160

NZ27/2003  STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH...                163


                         tike dr`ave. U takvim okolnostima te{ko je bilo svagde sa istim izgledi-
                         ma na uspeh voditi akciju za upisivawe muslimana u dobrovoqa~ke odrede.
                         Posebno je to te{ko bilo posti}i u selima oko Prijepoqa i Pqevaqa gde
                         su crnogorske ~ete nesmetano patrolirale. To posebno dolazi do izra`aja
                         po~etkom avgusta 1858. godine kada su ~itave ~ete Crnogoraca uskakale ta-
                         mo i vr{ile pritisak na lokalno muslimansko stanovni{tvo da ostane
                         mirno. U to vreme ove ~ete su prakti~no kontrolisale sav prostor izme|u
                         Kola{ina i Pqevaqa. Opasno se preobra`avao i pokret seqaka u Sanxa-
                         ku. ^itava podru~ja oko Sjenice i Bijelog Poqa bila su zahva}ena anti-
                         turskim vrewem, »a Srbi okupqaju mase naoru`anog seoskog stanovni{tva
                         na granici pomenutih distrikata, tvrde}i da su granice povre|ene«. Tu se
                         o~ito misli na Srbe iz Kne`evine i na agitaciju koja se odatle vodila za
                         pokretawe lokalnog stanovni{tva, u prvom redu srpskog. Ovo je ugro`ava-
                         lo turske vojne posade u Prijepoqu i nateralo ih da se iskqu~ivo brane jer
                         su i broj~ano bile slabije. Blizina srbijanske granice ohrabrivala je po-
                         buwene seqake na zama{nije poduhvate i na ula`ewe u direktnije bojeve s
                         turskim posadama, pa je Porta bila primorana da izvr{i smewivawa u
                         tamo{woj upravi i da ovo podru~je direktnije stavi pod komandu pe{adij-
                         skog bataqona iz Novog Pazara. Oko 30.000 vojnika je turska vlada u tom
                         momenti dr`ala na prostoru Bosne, Hercegovine i zapadnih delova Stare
                         Srbije. Mereno prema ukupnoj snazi turske armije u ovo vreme (178.680 qu-
                         di), to je iznosilo vi{e od jedne {estine wenog sastava. Nare|ene su mere
                         za dopunsko upisivawe u dobrovoqa~ke odrede i sanxa~kih muslimana, i
                                               23
                         to na masovnoj osnovi.
                               Tokom 1858. godine turske centralne vlasti su preduzimale sve neo-
                         phodne mere za odlu~nije obuzdavawe ustanka u Hercegovini. Taj zadatak
                         poveren je Dervi{-pa{i koji je u novembru mesecu iste godine bio posta-
                         vqen za komandanta turske vojske u Bosni i Hercegovini. ^im je stigao u
                         Trebiwe, pozvao je glavare iz Zubca da do|u k wemu »bezuslovno, s pognu-
                         tom glavom, kao sultanova raja«. Krajwi ciq wegove akcije trebalo je da
                         bude potpuno pokoravawe raje ili weno istrebqewe »silom oru`ja«. Po
                         onom {to se sada zna, nova komanda je odmah »pristupila likvidaciji me-
                         sne samouprave« a potom je uspostavila u Zubcima i Bawanima odgovaraju-
                         }e posade ba{ibozuka da bi pomo}u wih uhodila ustanike. Ovo, svakako,
                         nije bilo sve, jer se na prelazu na kaznene mere protiv ustanika pojavquju
                                                                                         24
                         vojne posade u Trebiwu, Stocu, Nevesiwu, Nik{i}u i Pqevqima.
                               Po~etkom januara 1858. godine Turci su razmatrali mogu}nost pred-
                         uzimawa jedne vojne intervencije protiv ustanika i Srbije. Ona bi nesum-
                         wivo podse}ala na onu iz 1850. i jedino su joj bile naklowene i vojne i po-


                         23  C. W. Wutzer, Reise in dem Orient Europa’s und einem Theil Westasien’s, Elberfeld 1861, 282.
                         24  D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 528.
   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165