Page 159 - Zbornik 27

162 Dr Dragi Malikovi} NZ27/2003

qu i Vi{egradu »gde svaki dan bivaju zlo~instva i nema dana, da po koji
kristjanin ovdje ili u okolini ne strada, tamnice su pune hristjanama«.
Ponovo je zapo~eto oduzimawe oru`ja od naroda. To se radilo sa ciqem da
se {to vi{e qudi zadr`i izvan ustanka. U Priboju su na ovo seqaci odgo-
vorili prebacivawem `ena i dece na obli`we visove i u{li u op{ti ob-
19
ra~un sa turskim ~etama koje su se tamo nalazile.
Sredinom marta 1858. godine sva je Hercegovina bila stavqena u
»stawe opsadno«. Kretawe stranaca po woj stavqeno je pod kontrolu pa je
svaki od wih morao imati tursku teskeru i bio je obavezan kazati ciq svo-
20
ga dolaska. Tako|e je bio zabrawen odlazak u podru~je zahva}eno ustankom.
Bila je izdata i odgovaraju}a proklamacija i obe}ana amnestija ustanika
ukoliko se vrate ku}ama. Ova proklamacija imala je izvesnog odziva me|u
ustanicima i uticala je na neke od wih da se vrate svojim ku}ama, ali punu
istinu o wenom uticaju na ustanak te{ko je saznati. Po selima oko Prije-
poqa, Pqevaqa, ^ajni~a i Fo~e, ona je cewena po tome koliko je u stawu da
obustavi postoje}e nasiqe i izazvala je lavinu protesta protiv onih koji
su je donosili. Oko toga se najvi{e anga`uje ni`e sve{tenstvo, ali ne i vrh
21
crkve koji je bio neosetqiv na stradawa i izolovan od ustanka.
Tada su doga|aji u Posavini dobili vid klasnog rata sa svim ele-
mentima koji ga prate. Kasnije se on prenosi i na sela oko Novog Pazara,
gde je tako|e tra`eno smewivawe qudi iz lokalne uprave i postavqawe no-
vih koji }e biti u stawu da za{tite seqake od nasiqa i poja~anog oporezi-
vawa. Tamo je nastavqeno popuwavawe hajdu~kih ~eta seqacima, a u isto
vreme i be`awe u Crnu Goru. Austrijski konzul je krivicu za to svaqivao
na tamo{weg mudira jer se javio otpor i me|u muslimanskim seqacima. Vi-
{e stotina wih bilo je ba~eno u tamnicu zbog odbijawa da daju doprinos za
tursku vojsku, a strahovalo se da, zbog blizine Srbije i Crne Gore, to mo`e
biti posebno opasno za Tursku. Bojazan od toga ose}ala se i kod austrij-
skih predstavnika koji su zahtevali od turskih ~inovnika da oslabe daqi
pritisak na seqake i spre~e zajedni~ke akcije muslimana i hri{}ana pro-
22
tiv osmanske uprave.
Turskoj vladi bilo je stalo do toga da obra~unavawe ba{ibozuka sa
ustankom u Hercegovini stalno ima karakter muslimansko-hri{}anskog
gra|anskog rata i da daqe produbi jaz koji je muslimanske seqake odvajao
od ustanka. Ovo je najvi{e do{lo do izra`aja u severoisto~nim delovima
Hercegovine gde su doga|aji, iako samo za kratko, ukazivali na mogu}e za-
jedni~ke akcije muslimanskih i hri{}anskih seqaka protiv poreske poli-

19 Srbski dnevnik, br. 17 od 10. marta 1858.
20 Srbske novine, br. 43 od 24. aprila 1858.
21 Srbske novine, br. 38 od 13. aprila 1858, 142.
22 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 475.