Page 229 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 229

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 227-244                         229


               го од имовине, морао је наследити и славу коју је њен бивши власник славио.
               Слава се наслеђивала и по женској линији, али само када није било муш-
               ких наследника. Домазет је прихватао славу свог таста, али је ретко када
               одустављао своју. У српској традиционалној култури није редак случај да
               неко слави две, па и више слава. Ипак, знало се која слава је главна, а која се
               преслављава. Слава која се преслављава садржи све основне елементе славе,
               с тим што је присутан мањи број званица. (Шапоњић-Ашанин 2007: 350)
                   У прегледу српских слава, који ни до данас није потпун, налазе се 64
               хришћанска  светитеља  који  се  славе  у  непокретне  датуме,  а  само  три  у
               покретне  (Лазарева  субота,  Спасовдан  и  (ретко)  Света  Тројица.  Од  свих
               хришћанских светитеља, седам су српски (владари и свештена лица). Поред
               породичне славе, села и градови имају своје славе зване заветине – заветни
               дан посвећен неком свецу заштитнику насеља. Такође, свака црква има своју
               храмовну славу – свеца коме је посвећена. Црквена слава и сеоска заветина
               углавном су истога дана. У наредном делу рада биће приказан начин обеле-
               жавања породичне славе кроз хронолошке сегменте који чине ову светкови-
               ну, док ће у другом делу рада бити приказане специфичности обележавања
               храмовних слава и заветина на подручју Новог Пазара. (Павковић 2015)


                   Водоосвећење – свећење водице

                   У српској традиционалној култури култ воде има веома важну улогу,
               па је битно истаћи значај воде у славском ритуалу. На неколико дана пре
               славе свечар се јави своме свештенику, у чијој парохији станује, да слави
               и да га позива да у његовом дому освети славску водицу. За освећење во-
               дице треба спремити свећу, чинију, киту босиљка, мало тамјана, брикет и
               кадионицу, а на једној чистој хартији треба исписати имена свих чланова
               породице да би их свештеник у молитви за њихово здравље поменуо. (Ша-
               поњић-Ашанин 2007)
                   Славска икона треба да је на најлепшем месту у соби. Правило је да ико-
               на буде на источној страни. То има своје симболичко значење јер је исток,
               као извор светлости, слика Исуса Христа који се у Светом писму често на-
               зива Исток, Светлост, Сунце правде. Ако на источној страни у соби није
               погодно место за икону, онда треба изабрати најлепше место, без обзира на
               коју страну света је окренуто. Пред иконом треба да гори кандило (и то не
               само за славу, већ и недељом и о сваком другом празнику).
                   Када свештеник дође, сви чланови породице који се тада налазе у дому
               треба да присуствују водоосвећењу и да заједно са свештеником упуте мо-
               литве Богу за опште и своје добро и срећу. Пошто је крстом осветио воду,
               свештеник њиме благосиља укућане и дом, а сви присутни приступају и,
   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234