Page 233 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 227-244 233

„Свети Мученици, који сте храбро страдали и овенчали се, молите се
Господу да се смилује на душе наше.”

II
У другој песми прославља се Христос, који је похвала апостолима и
радост мученицима:
„Слава Теби, Христе Боже, похвало Апостола, радовање Мученика,
чија је проповед Тројица јединосуштна.”

III
У трећој песми се исказује јављање Сина Божијег у људском телу –
рођењем.
„Исаије ликуј, Дјева заче, и роди Сина Емануила Богочовека, Исток му
је име, величајући њега, ми Дјеву прослављамо.”
Затим преломе колач напола и, држећи сваки своју половину, састављају
га. Љубећи колач, свештеник говори:
„Христос посредје нас‟ („Христос међу нама”), а свечар такође љуби
славски колач и одговара: „И јесте и биће.”

Ово чине трипут. (Свети архијерејски синод СПЦ, 1963)
Потом свечар прима колач од свештеника, узима кољиво и носи га својој
кући, где га ставља на сто или пред икону. Тада код куће запали славску
свећу, окади је, а затим и икону и све укућане, а онда се сви заједно помоле
Господу и своме светитељу. После молитве, чланови породице честитају
славу домаћину и једни другима љубећи се.
Када се заврши резање колача и жито прелије вином, најпре се домаћин
послужи житом, а затим сви укућани. Онда се служе сви гости. Како који
гост долази на славу, прво се послужује славским житом. Жито обично
служи домаћица или, ако је има у кући, девојка, ћерка или унука. Жито
стоји на већем послужавнику са неколико кашичица на посебној тацни,
затим једна чаша са водом у коју се стављају кашичице после послужења
житом.
Уколико има финансијских могућности, за славу се спрема славски
ручак да би се угостили рођаци, пријатељи, кумови и комшије. За време
ручка, ако се спрема и за госте, обично гости наздрављају једни другима,
иако ово није свуда уобичајено. Али тамо где је то обичај, домаћин треба да
пази на умереност имајући увек на уму да ово није обична гозба, већ дан
када се слави успомена на светитеља, јер крсно име се молитвено слави, а
не обележава се фештом без смисленог садржаја. (Ранковић 2013: 177) Слава