Page 231 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

Новопазарски зборник, 46/2023, стр. 227-244 231

Као и славско жито, тако и славски колач представља вид жртве која
се приноси свецу чије се име обележава и слави. (Шапоњић-Ашанин 2007:
319) Колач се обично меси дан пре славе и то од чистог пшеничног брашна.
Тесто се замеси водом и додаје се мало богојављенске и освећене водице
коју је свештеник светио пред славу. Колач се украшава разним украсима
од теста. Када тесто достигне два пута своју величину, пажљиво се изручи
на даску и посипа брашном, а потом се рукама обликује у форму округлог
хлеба и ставља у округао калуп који је претходно добро подмазан уљем и
посут брашном. Калуп са колачем се оставља да на топлом месту поново
ускисне и нарасте. Када је колач довољно нарастао, подмаже се и украшава
украсима од истог теста. Ти украси представљају жеље домаћице, оно што
жели да има у своме дому. Птице представљају здравље и весеље, грозд
означава жељу да род добро роди, цвеће значи лепоту, чистоту и миомирис
душе и да деца одрастају лепа и чиста као ружице; као жеља да у кући буде
свега прави се буренце, потом књига итд. Ови украси се стављају у поља
између кракова крста и да би колач био леп, довољно је да се у сваком од
четири поља налази по један украс.
Најважнији украс славског колача je знак четвртастог облика коме је
крст у средини, а међу крацима крста натпис ИС ХС НИ КА. Oвај натпис на
грчком значи – Исус Христос побеђује. За утискивање овога знака постоји
нарочити дрвени печат који се зове поскорник. Посно тесто се растањи и у
њега се утисне овај печат, који се претходно замочи у брашно. Тај знак се но-
жем исече по ивици од осталог комада теста и ставља се на сваку поскурицу.
Изглед самог колача и начин прављења украса зависи од умешности
домаћице, али колач не би требало да буде пренатрпан украсима. Украшени
колач се стави у загрејану пећницу и пече на умереној ватри. Првих де-
сет минута пећницу не треба отварати, а после с времена на време треба
окретати колач како би са свих страна подједнако растао. Важно је водити
рачуна о испечености колача да не би преплануо. Чим се површина колача
зарумени, потребно га је прекрити листом чисте беле хартије и наставити
печење.
Када се колач одваја од калупа, значи да је печен, али је ипак потреб-
но оставити га још десетак минута да се на тихој ватри „истишти”. Добро
нарастао и испечен колач не сме да буде тежак. Чим се колач извади из пећ-
нице, потребно је да се пажљиво са горње стране премаже млаком водом
у којој је претходно растворено мало шећера (спољна површина колача ће
онда бити сјајна), а затим изручи на чист тањир.
Може се правити и постан колач када крсно име пада у посне дане.
Меси се на исти начин као и мрсан, само без млека и јаја. (Шапоњић-Аша-
нин 2007)