Page 232 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE
P. 232

232                             Жељко Тиосављевић, Слава као породични...


                   Како се спрема славско жито

                   Славско жито се у српској обредној пракси назива још и кољиво. Фило-
               лошки стручњаци су са сигурношћу доказали да је ова реч грчког порекла,
               да сеже у далеку прошлост и да означава кувано жито. (Шапоњић-Ашанин
               2007: 325) Пшеницу „белију”, која је бела и крупна, потребно је најпре пре-
               брати, па је два дана пред славу потопити у лонац са чистом водом и оста-
               вити да у њој преноћи. Пошто је потопљена пшеница преноћила, ујутру се
               ставља у исти лонац и кува у води. За време кувања треба избегавати доли-
               вање, а нарочито мешање. Пшеница лако загорева, па је зато потребно да се
               на слабој ватри непрестано кува. Кувану пшеницу потом треба оцедити и
               под чесмом испирати све док са ње не нестане бела скрама, а зрневље буде
               потпуно чисто и бело. Такође, неопходно је пустити пшеницу да се добро
               оцеди од воде да би се самлела једном (понекад и двапут) на добро опраној
               машини за млевење меса. Обичај је да се домаћица пре него што отпочне
               спремање жита прекрсти. У самлевено жито додају се шећер, млевени ора-
               си, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради лепшег укуса. Жито се
               одозго посипа самлевеним орасима или обареним, ољуштеним и самлеве-
               ним бадемима да равномерно прекрију жито.



                   На дан славе
                   На дан славе домаћин у цркву носи славски колач и кољиво. Родитељи
               који носе колач у цркву треба да са собом поведу и децу како би и она уче-
               ствовала у овом молитвеном чину. Када се заврши јутрење, свештеник ће
               окадити славско кољиво и колач, отпеваће се Тропар светитељу, па ће онда
               очитати молитву над кољивом и благословити га. У тој молитви свеште-
               ник се моли да Господ Бог благослови све дарове који су у част светитеља
               спремљени, да их умножи у дому који слави тог дана, да очисти од греха и
               освети све оне који су то спремали, као и оне који ће од тога окусити; да они-
               ма који су то кољиво спремали и однели га на освећење и благослов а у част
               и за успомену на свога светитеља кога славе испуни све молбе и све жеље
               које се односе на њихов бољи живот на земљи и на небу. Затим свештеник
               благосиља вино и славски колач молећи Бога да прими принесену жртву у
               спомен на светитеља који се слави. Онда узима колач, сече га са доње стране
               унакрст, прелива га вином унакрст, а затим га са свечаром окреће појући:

                                                  I
                   У првој песми говори се о мученицима и светитељу кога славимо, који
               су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и моралне чистоте:
   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237