Page 232 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

232 Жељко Тиосављевић, Слава као породични...

Како се спрема славско жито

Славско жито се у српској обредној пракси назива још и кољиво. Фило-
лошки стручњаци су са сигурношћу доказали да је ова реч грчког порекла,
да сеже у далеку прошлост и да означава кувано жито. (Шапоњић-Ашанин
2007: 325) Пшеницу „белију”, која је бела и крупна, потребно је најпре пре-
брати, па је два дана пред славу потопити у лонац са чистом водом и оста-
вити да у њој преноћи. Пошто је потопљена пшеница преноћила, ујутру се
ставља у исти лонац и кува у води. За време кувања треба избегавати доли-
вање, а нарочито мешање. Пшеница лако загорева, па је зато потребно да се
на слабој ватри непрестано кува. Кувану пшеницу потом треба оцедити и
под чесмом испирати све док са ње не нестане бела скрама, а зрневље буде
потпуно чисто и бело. Такође, неопходно је пустити пшеницу да се добро
оцеди од воде да би се самлела једном (понекад и двапут) на добро опраној
машини за млевење меса. Обичај је да се домаћица пре него што отпочне
спремање жита прекрсти. У самлевено жито додају се шећер, млевени ора-
си, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради лепшег укуса. Жито се
одозго посипа самлевеним орасима или обареним, ољуштеним и самлеве-
ним бадемима да равномерно прекрију жито.

На дан славе
На дан славе домаћин у цркву носи славски колач и кољиво. Родитељи
који носе колач у цркву треба да са собом поведу и децу како би и она уче-
ствовала у овом молитвеном чину. Када се заврши јутрење, свештеник ће
окадити славско кољиво и колач, отпеваће се Тропар светитељу, па ће онда
очитати молитву над кољивом и благословити га. У тој молитви свеште-
ник се моли да Господ Бог благослови све дарове који су у част светитеља
спремљени, да их умножи у дому који слави тог дана, да очисти од греха и
освети све оне који су то спремали, као и оне који ће од тога окусити; да они-
ма који су то кољиво спремали и однели га на освећење и благослов а у част
и за успомену на свога светитеља кога славе испуни све молбе и све жеље
које се односе на њихов бољи живот на земљи и на небу. Затим свештеник
благосиља вино и славски колач молећи Бога да прими принесену жртву у
спомен на светитеља који се слави. Онда узима колач, сече га са доње стране
унакрст, прелива га вином унакрст, а затим га са свечаром окреће појући:

I
У првој песми говори се о мученицима и светитељу кога славимо, који
су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и моралне чистоте: