Page 234 - NP Zbornik 46_DRUGO REVIDIRANO IZDANJE

234 Жељко Тиосављевић, Слава као породични...

се не састоји у јелу и пићу, него у добром хришћанском животу, у мисли на
Бога, у сећању и угледању на живот светитеља и вршењу добрих дела, па
се у том погледу од домаћина и гостију очекује да чине све што могу. Ако
неко нема могућности да о слави спрема свечани ручак, нема потребе да се
ради тога задужује и за љубав похвале гостију лиши многих својих потреба,
већ треба да прослави славу прослављајући успомену на свога светитеља
само вршењем верског обреда, који и јесте истинско прослављање славе –
молитвом и чистим срцем.

Дизање славе

У неким породицама у новопазарском крају, поготово у сеоским
крајевима, постоји обичај дизања славе. Тај својеврсни народни свештени
обред је неизоставни део прославе крсне славе, уз славске здравице и
добродошлице.
Домаћин на дизање славе позива првог комшију и неколицину других
суседа који су стални славари. Сви присутни се на дан славе, пре поднева,
окупе око стола на коме се налазе славски колач, жито, свећа, флаша вина и
ракије. (Голубовић 2019: 279-284)
Када су извршене све припреме, домаћин се прекрсти, помене Бога и
светитеља кога слави, целива славску свећу и упали је, окади икону, колач,
жито, свећу и све присутне (Поповић 1989: 186) који се окађени клањају
и побожно крсте. Кађењем тамјаном верници настоје да истеривањем
злих духова врше очишћење како би што чистији приступили Богу или
одређеном светитељу. И свештеник кади простор испред царских двери,
као и читаву цркву, исто као што и домаћин дижући у славу кади кућу,
све укућане и све госте. У току кађења чита се Оче наш, а особа која носи
кадионицу са упаљеним тамјаном настоји да произведе што већи дим и што
опојнији мирис. Присуство мириса потврђује озбиљност верског чина, као и
осећај духовног и телесног очишћења. (Шапоњић-Ашанин 2007: 329)
У дубокој побожности и домаћинској озбиљности изговарају се
молитве за „дизање славе”. Домаћин изговара молитву: „Оче наш, који си на
небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја,
и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости
нам дугове наше, као што ми опраштамо дужницима нашим; и не уведи
нас у искушење, но избави нас од зла.”
Онда гост који стоји у предњем челу (долибаша), обично старији и
отменији комшија или рођак породице, уз насуте мале чаше вина послужују
све присутне госте три пута, где се прва и друга испијају до пола а трећа