Page 148 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

148 Д. Поповић, Калем, гајде, шупељ/од пиринча и кавал као део...

гласнице. Дакле, додавањем другог дилчика, овај подтип пештерско-старов-
лашких гајди постаје трогласан. На крају трећег дела бордунска свирала се
ширила у левак. На основу података добијених са терена види се да је то
био посебан подтип пештерско-старовлашких гајди, настао морфогенезом из
претходна два. Постојање овог подтипа пештерско-старовлашких гајди за-
бележено је једино у Сувом Долу и Буђеву (Поповић 2021: 286–288).Богат-
ство гајдашке традиције српског становништва Горње Пештери оличено је и
у суводолском типу гајди. Овај тип гајди забележен је у Сувом Долу, док га
у осталим селима Горње Пештери нема, што не искључује могућност да је
некада био у употреби и у овим селима. Од пештерско-старовлашког типа
гајди разликује се по облику мелодијске и бордунске свирале. На мелодијској
свирали не постоји левкасто проширење (шота), већ благо уско закривљење
напред (кривак). Оваква мелодијска свирала више не носи назив калем или
дипља, већ гајдарка. Мелодијска свирала се израђивала из једног дела. Кроз
целу гајдарку пролази канал који је целом својом дужином истог пречника.
На врху гајдарке постоји шири канал у који улази писак. Код суводолског
типа гајди писак са једноструким језичком израђивао се од зове и на његовом
доњем крају намотавала се кучина која је имала функцију фиксирања писка
у лежиште, али и доштимавања. Гајдарка је имала шест отвора са предње
стране, без отвора са задње. На закривљеном делу налази се рупа гласница.

Слика 5. Мелодијска свирала (гајдарка) суводолских гајди
Саве Савића из Сувог Дола (фото: Душан Поповић)
23

23 Примерак гајдарке нађен у срушеној кући Андрије Савића из 1931. године у
Сувом Долу.